Економски раст у БиХ далеко од неопходног

nezavisne.com
Економски раст у БиХ далеко од неопходног

Сарајево - Економски раст БиХ у 2019. години износиће 3,4 одсто, подаци су Свјетске банке, којима је ова институција потврдила своје раније прогнозе, а према мишљењу стручњака, овакве стопе раста су далеко ниже од оних које су потребне за одржив развој земље.

“Изразито сам скептичан према прогнози позитивног тренда у наредном периоду, јер не опажам никакве назнаке реализације одавно обећаних економских реформи, а исти извјештај Свјетске банке најављује негативан тренд глобалних економских кретања, чак је и сам поднаслов документа “Darkening Skaies”, депресиван и наговјештава 'тамне облаке'“, истакао је за “Независне” Игор Гавран, економски аналитичар.

Нагласио је да би, с обзиром на то да је најуспјешнији дио наше економије извозно оријентисан и да неповољна економска кретања на извозним тржиштима могу довести у питање његове будуће перформансе, једини основ за прогнозирани раст, како каже, могло бити најављено покретање изградње инфраструктурних пројеката, попут нових дионица аутопута.

“Поновно претходно искуство неостварених најава доводи у питање оваква очекивања, а ни благо повећање вриједности страних улагања у девет мјесеци 2018. године не мијења ову слику, јер се највећи дио односи на реинвестирање добити и повећања капитала постојећих улагача, а не на долазак нових”, оцјењује Гавран.

Према његовим ријечима, чак и ако се овакве прогнозе остваре, такве стопе раста су далеко ниже од потребних за одржив економски раст и развој бх. економије и надомјештање вишегодишњег заостајања.

Навео је да је потврда тога и исти документ који прогнозира више стопе раста и за нпр. подручје Косова од 4,5%, а које, како појашњава, нема никакву озбиљну и било коме конкурентну привредну активност.

“Прогнозиране су и вишеструко више стопе раста за економски изразито неразвијене афричке земље хроничног сиромаштва и биједе, и то скоро девет одсто за Етиопију, осам одсто за Руанду, седам одсто за Танзанију”, казао је Гавран за “Независне”.

Према његовом мишљењу, наведене прогнозе дјелују преоптимистично за актуелно стање у бх. економији, с обзиром на изостанак економских реформи, политичку нестабилност и очекивано успоравање глобалне економије.

“БиХ треба бржи и обухватнији развој темељен на расту реалног сектора привреде и стварању нове вриједности, за који је неопходно унаприједити услове пословања и спровести, а не само обиљежавати, економске реформе”, истиче Гавран.

Свјетска банка у истом извјештају очекује да ће економија БиХ убрзати раст на 3,9 одсто у 2020. години и на четири одсто у 2021. години.

Ова финансијска институција повисила је процјену раста хрватске економије у овој години за 0,1 одсто, чиме се очекује да ће њен раст износити 2,8%. Србији је предвиђен раст од 3,5%, а Црној Гори 2,8%, након процијењених 3,8% у прошлој години.

Косово би, према овој институцији, требало да оствари раст од 4,5% у овој години, након очекиваних 4,2% у прошлој.

Свјетска банка прогнозира да ће глобални економски раст бити ублажен са раније надоље ревидираних 3% у 2018. на 2,9 одсто у 2019. години, усљед растућих негативних ризика. Идентичну стопу раста у Свјетској банци прогнозирају и за 2021. годину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана