БиХ на храни пада више од двије милијарде

Срна
БиХ на храни пада више од двије милијарде

Сарајево, Бањалука - Недовољна производња, ниска продуктивност, лоши развојни капацитети и ниска конкурентност у пољопривредно-прехрамбеној индустрији довели су до тога да већ годинама уназад у трговини са свијетом у овој области Босна и Херцеговина има годишњи дефицит већи од двије милијарде марака.

Из анализе трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа за период 2014-2018. година, која је усвојена на прошлој сједници Савјета министара БиХ, може се закључити да осим конзумног млијека и смрзнуте малине, БиХ биљежи дефицит у размјени свих других пољопривредно-прехрамбених производа.

“У прошлој години вриједност извоза износила је 828 милиона КМ, увоза три милијарде КМ, а вриједност извоза у односу на годину раније била је мања за чак 18 одсто”, наведено је у анализи.

Посљедица смањења извоза из БиХ, како се наводи, је то што је све мање робе отишло на тржиште Турске с обзиром на значајно смањење вриједности турске лире, и то за 40 одсто, а смањењу пласмана робе на ино-тржиште допринијеле су заштитне мјере које је увела Приштина на увоз млијека и млијечних производа, а потом и увођење 100 одсто царина на увоз све робе.

Као и ранијих година, у БиХ је највише увожено меса и јестивих клаоничких производа, а само прошле године на то је потрошено 267 милиона КМ, што је повећање увоза од 16 одсто. Послије тога највише смо увезли пића, алкохола и сирћета, али и разних прехрамбених производа на које се у посљедњих пет година трошило између 167 и 201 милион КМ. Доминантно мјесто у увозу имају свјеже расхлађени комади с костима говеђег меса, чија је вриједност увоза у прошлој години достигла 141 милион КМ, а што је уједно и највише у посљедњих пет година, а само у поређењу с прошлом годином увоз ове робе повећан је за 21 милион КМ.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже за “Независне” да БиХ не користи довољно предности које јој споразуми о слободној или преференцијалној трговини омогућавају у погледу извоза, док истовремено и те како трпи негативне ефекте слободног увоза на домаће тржиште.

“Проблем је системске природе. Домаће власти креирале су пословно окружење које стимулише увоз, а дестимулише производњу и извоз”, рекао је Гавран, наводећи да су проблеми прекомјерна пореска и друга оптерећења домаћих произвођача, одсуство техничке подршке, неефикасна и корумпирана администрација итд.

Истиче да је посебан удар на овај сектор била блокада извоза на подручје Косова, а реакција домаћих власти остала је само вербална.

“Потребна је стратешка подршка развоју и повећању производње примарних пољопривредних производа и њихове прераде јер само са заокруженим циклусом можемо бити конкурентни и имати дугорочно одржив сектор”, рекао је Гавран.

И даље, најзначајнији партнер БиХ је Европска унија с обзиром на то да се око 39 одсто извоза пласира на то тржиште, док се 35 одсто односи на ЦЕФТА, а значајно мјесто заузима и Турска, гдје се пласира роба вриједна 18 одсто. Када је у питању увоз, очекивано, највише смо увезли из Европске уније, и то 55 одсто, земаља ЦЕФТА 29 одсто, а из остатка свијета 13 одсто.

Занимљив је, рецимо, податак да БиХ биљежи добре резултате када је у питању извоз пужева. Илустрације ради, у 2015. години тај извоз био је око 6.500 килограма, вриједан око 100.000 КМ, да би прошле године из БиХ било извезено 737.590 килограма пужева, у вриједности 11 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана