Неле Карајлић за “Глас Српске”: Нема слободе без утопије у коју нико не вјерује

Миланка Митрић
 Неле Карајлић за “Глас Српске”: Нема слободе без утопије у коју нико не вјерује
Неле Карајлић за “Глас Српске”: Нема слободе без утопије у коју нико не вјерује

Свако се бори на свој начин. Многи су се и предали, али имају утисак да се и даље боре.

Перфидност данашњег свијета и јесте у томе што нам даје илузију слободе и лажну слику о нашој борби, а у ствари нас држи у оковима, држећи нас у заглушујућој буци коју праве такозвана слободна штампа и друштвене мреже.

Нема слободе, а ни борбе без утопије у коју више нико не вјерује. 

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” Ненад Јанковић, познатији као Неле Карајлић, који ће наступити прве вечери на овогодишњем “Нектар ОК фесту”, који се одржава од 12. до 14. јула на Тјентишту.

КАРАЈЛИЋ: ГЛАС: Јесмо ли запали у бескрајни вртлог негативности, у којем људи више не брину једни за друге и у којем нас свакодневна бомбардовања лошим вијестима остављају равнодушним?

КАРАЈЛИЋ: Није проблем у лошим вијестима, проблем је у буци коју средства информисања праве. Број информација које дођу до ваше главе одузима вам моћ расуђивања и чине вас сумњичавим и према себи и према свијету око вас. Данас, дјевојчица од 10 година прими за један дан више информација од Наполеоновог генерала за цијели његов живот. У том бесмислу тешко је бити позитиван.

ГЛАС: Да ли сте задовољни успјехом и запаженошћу који је Ваша књига “Солунска 28” оставила на публику? Шта ново планирате што се писања тиче?

КАРАЈЛИЋ: Како да не. Књига је на неки начин успоставила мене као писца, што је било најважније. “Фајронт у Сарајеву”, без обзира на велики успјех, није толико значајан за моје писање као “Солунска 28”, јер је “Фајронт”, ипак, “само” аутобиографски роман. “Солунска” је, са друге стране, “прави” роман, па ми је због тога било важно како ће публика да га прихвати. Награда “Момо Капор” само ме је додатно охрабрила да наставим са писањем, тако да је у припреми и наставак “Солунске”, њен други дио који говори о Београду током окупације од 1941. до 1944. године.

ГЛАС: Када успијете да издвојите вријеме за то, шта волите да читате?

КАРАЈЛИЋ: Непрестано читам. Увијек је нека књига на наткасни изнад моје главе. Последње што сам читао била је књига кинеског писца Мо Јена “Уморан од живота и смрти”. У посљедње вријеме волим да читам наше писце - Кецмановића, Журића, Стојиљковића и Јерговића. Чини ме сретним то, што је та, још увијек, млада генерација показала велики квалитет, и што у себи крије још већи потенцијал.

ГЛАС: Како себе сада доживљавате, више као књижевника или као музичара? Да ли бисте рекли да се лакше и боље исказујете кроз музику или кроз писање?

КАРАЈЛИЋ: Ја сам, очигледно, шизофрена личност. У мени чуче и књижевник и музичар, чак се и глумац и редитељ понекад појаве. Међутим, не умијем да радим двије ствари одједном. Сада док припремам велики концерт на Ташмајдану за 25. мај, једноставно не могу да пишем. Књижевник у мени спава, док музичар урла.

ГЛАС: Да ли бисте могли да издвојите неке младе наде сцене у региону, или издвојите неке извођаче за које сматрате да имају потенцијал, али се за њих још није довољно чуло?

КАРАЈЛИЋ: Нисам компетентан да оцјењујем нову сцену, не само због тога што је нисам довољно пратио, већ и због тога што сам се мало и уморио од слушања. Цијеним свакога ко вјерује у себе и ко, са том вјером, прави пјесме и наступа. Од “Београдског синдиката”, “Дубиоза колектива”, Еде Мајке, “Гоблина”. О старим мачцима нема потребе да причам. Онај ко је на сцени тридесет и кусур година, о њему не треба трошити ријечи.

ГЛАС: Прошле године сте промовисали Вашу књигу на ОК фесту, ове године наступате. Какву атмосферу очекујете  на Тјентишту и на “Нектар ОК фесту” и које је ваше мишљење о фестивалима попут овог?

КАРАЈЛИЋ: Када сам се, прошле године, попео до Тјентишта да промовишем “Солунску”, чинило ми се да сам упао у неки лијепи сан. Толико младих, веселих лица, толико ведрине и позитивне енергије. Предложио сам организаторима, да, одмах, умјесто промоције књиге, засвирам нешто необавезно, али су ми ипак предложили да узмем годину дана времена да то добро навјежбам. И ево, година је прошла, ја сам спреман. Долазим на “ОК фест”! Видим да је листа оних који свирају жестока. Биће уживање!

Драги бендови

 

ГЛАС: Постоји ли неки бенд који Вам је мало дражи од осталих?

КАРАЈЛИЋ: “Забрањено пушење” из осамдесетих година! То је мој омиљени бенд. Уз њему сам одрастао, био сам на сваком њиховом концерту. Исто тако волим и Кустурицу и “Но смокинг орцхестра”. Обожавам их откако су почели да свирају ону своју “унза унза” музику. То су двије групе које највише волим. Мртва је трка која ми је од њих дража.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана