Експеримент потврдио: Живот у свемиру је могућ

Sputnjik
Експеримент потврдио: Живот у свемиру је могућ

Живот на Марсу, па чак и у Свемиру је могућ. О томе свједоче резултати експеримента спроведеног на Међународној свемирској станици (МСС). Међутим, у таквим екстремним условима могу да преживе само најјаче бактерије, а сложенији облици живота немају баш добре перспективе у том смислу.

Има ли живота на Марсу? То питање већ дуго занима истраживаче и обичне људе. Године 2020. руско-европски паметни робот ће стићи на Марс да пронађе коначан одговор, али одговор о могућности постојања живота на црвеној планети је већ пронађен у Земљиној орбити, на Међународној свемирској станици, гдје је у периоду од 2014. до 2016. године под називом “Биомекс” спроведен експеримент у којем је учествовало 30 научних института. Резултати су показали да у екстремним условима отвореног свемира и атмосфере Марса могу да преживе одређени облици живота. Стопа преживљавања тих организама достиже 80 одсто.

“На станици је било представљено цело 'дрво живота'. Многе древне бактерије (археје), цијанобактерије, алге, гљиве, лишајеви и бриофити морали су да се боре за опстанак на МСС-у”, каже за Спутњик астробиолог њемачког Аерокосмичког центра Жан Пјер де Вера.

Експеримент је дао недвосмислене резултате: сложени облици живота мање су способни за опстанак у таквим екстремним условима.

“Бриофити су били јако повређени. Преживио је само један листић и није јасно да ли може да се искористи за добијање нових ћелија”, каже Де Вера. “Слични резултати су били са лишајевима, али све шта се тиче најједноставнијих организама изгледало је оптимистичније: међу једноћелијским организмима преживјело је много више ’учесника експеримента‘ - између 60 и 70 одсто, у неким групама чак и 80 одсто”, прецизира научник.

Како је то повезано са Марсом?

“На свемирској станици имитирамо услове Марса да видимо како организми могу да преживе у тим условима и може ли од њих да остане довољно живе материје да се могу детектовати уз помоћ одговарајуће опреме”, каже саговорник Спутњика. “Руски космонаути Александар Скворцов и Олег Артемјев смјестили су узорке организама на специјалној платформи на спољашњом дијелу корпуса руског сервисног модула 'Звијезда'“, појашњава Де Вера.

Узорци су били одвојени од отвореног свемира стаклом како се не би разлетјели и изгубили у простору.

“Међутим, стакло не штити од космичког зрачења, а осим тога на платформи је био присутан и свемирски вакуум. Дио узорака било је додатно изложено дејству марсовског гаса како би се изједначили услови експеримената са условима на правом Марсу”, истиче астробиолог.

“Експеримент 'Биомекс' је требало да одговори на питање да ли је Марс насељива планета и да ли је могуће уз помоћ опреме, коју у оквиру програма 'Екомарс' ускоро шаљемо на црвену планету, потврдити постојање живих организама тамо”, каже Де Вера.

Закључак истраживача је сљедећи:

“Већ сада можемо да тврдимо да има смисла тражити живот на Марсу, јер постоје земаљски организми, који могу да издрже марсовске услове, посебно они чија је животна средина тло. Зато ће у будућности 'Екомарс' бити опремљен опремом за бушење.”

Поред тога, научници су у оквиру експеримента “Биомекс” успјели да испробају технику која ће тражити живот на Марсу. Она је показала да може ефикасно да фиксира биосигнатуре.

Саговорник Спутњика говори и о научном раду који се бави међупланетарним преносом живота.

“Знамо да је било Марсових метеорита који су пали на Земљу. То јест, постоји нека врста размјене материје међу нама. Зато постављамо питање да ли је Марс у прошлости био насељен и да ли је могуће да је живи материјал оданде некада доспио на нашу планету и успио да се даље развија”, каже он.

Теоријски гледано, такви организми требало би да преживе путовање много дуже од годину и по дана колико је трајао експеримент. Њихова сеоба у отвореном свемиру трајала би хиљаде година. Зато су, према ријечима Де Вера, потребна даља истраживања посвећена дугорочном опстанку у свемиру. На примјер, бактерије би могле бити засађене на Мјесецу, али би се резултат контролисао тек након дугог низа година.

“Жељели бисмо да у будућности имплементирамо нашу платформу на Мјесецу”, каже астробиолог, који нуди такав програм Европској свемирској агенцији.

Поред тога, за 2022. годину планиран је још један експеримент, током којег ће земаљски организми из морских дубина бити изложени свемирским условима.

“Суштина је у томе да у нашем Сунчевом систему око Јупитера и Сатурна има ледених сателита, који су извор супстанце која се појављује у свемир у облику фонтана супстанце, и садржи сложене органске молекуле. Ми још не знамо шта је то, али ово 'нешто' може да указује и на постојање живота у свемиру”, закључује саговорник Спутњика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана