Литванци залуђени игром под обручевима: Само Шарунас и кошарка
Виљнус - Кошарка у штампи, кошарка на телевизији, у кафићима се прича о поразу Жалгириса од Барселоне и велича побједа Ритаса над Монаком.
Одраније смо знали да је Литванија земља игре под обручима, а на лицу мјеста увјерили смо се да је љубав безгранична. Не дешава се баш сваки дан да један рукометни клуб из ове земље игра осмину финала европског такмичења, али о томе буквално нема ни слова у штампи. У разговору са млађим житељима Виљнуса, који су нам онако “на око” изгледали као љубитељи спорта, схватили смо, у ствари, да не прате ниједан други спорт осим кошарке. Пет-шест наших саговорника чак није ни чуло за Швијесу, а камоли да у суботу игра најважнији меч у 15 година дугој историји клуба.
- Обожавамо кошарку и знамо све о њој. Одрасли смо гледајући Арвидаса Сабониса, Саулијуса Штомбергаса, Шарунаса Јасикевичијуса и друге мајсторе. Чак нас не занима ни фудбал. Рукомет? Знам да постоји клуб, али не знам како се зове и на којем је нивоу - прича нам средњошколац Миндаугас, који нам успут открива да памти и српске играче који су играли за Жалгирис, попут Василија Мицића или Стевана Јеловца у Ритасу и других.
На уласку у супермаркет стоји велика слика Миндаугаса Кузминскаса, а тик поред, обичне бијеле мајице са мотивима два најпопуларнија клуба продају се за 25 евра. Узевши у обзир да су остале цијене за нијансу више него код нас или у рангу са нашим, мајице су прилично скупе.
- Не, нису скупе. Па, ми бисмо све дали за кошарку. Не спада у ред богатијих, али можете да видите да нас има у свим крајевима Европе када играју наши клубови или репрезентација - додаје Миндаугас, који навија за Жалгирис иако је рођен у Виљнусу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
