Љубишић душа и срце Борца

Бањалучани су у првих 60 минута двомеча са Швијесом показали да су ниво изнад ривала и већ у Литванији ријешили питање проласка у сљедећу рунду (29:16). Иако је опасно прерано отписати противника, у реваншу који је на програму у суботу требало би да се деси много веће чудо од оног којег се љубитељи рукомета сјећају, када је Словенија за десетак минута надокнадила осам голова разлике против Хрвата и узела им медаљу испред носа. Борац је у Литванији показао зрелост, озбиљност и квалитет више у односу на ривала, који, стиче се утисак, није баш лошији за оволику разлику, али се меч одвијао тако да су се домаћи у финишу предали.

“Црвено-плави” су послали одличну поруку навијачима да 16. фебруара испуне бањалучки храм спорта и заједно с њима прославе пролаз. Једини од актуелних играча који знају како је играти четвртфинале неког европског такмичења је голман Бојан Љубишић, који је и те 2005. године бриљирао међу стативама. Скоро деценију и по касније популарни Ханс поново је био централна фигура меча са 18 успјешних интервенција и три “скинута” седмерца. Два врло важна зауставио је у првих пет минута игре док су још мреже мировале, а његове колеге већ заслужили два искључења.

Уопште није спорно да је Борац много квалитетнија екипа од Литванаца, али ко зна у ком смјеру би отишла утакмица да су домаћини повели и подигли самопоуздање на максимум. Касније је прорадио и напад, па су ствари врло брзо легле на своје мјесто, а Љубишић партију крунисао и голом, баш као што је урадио и против Вакер Туна те 2005. године.

- Ух, лијепе су то успомене, без обзира што смо тада испали. Прије ове утакмице сам рекао да се свака европска утакмица памти на свој начин, па тако нећу заборавити ни тај двомеч. Ипак, ово је сада нова прича и надам се да ће бити још веселија него та. Тада нам мој гол није помогао, а сада би и славили и да га нисам постигао, али је свакако лијепо поређење које буди успомене. Треба узети у обзир да сада голмани много лакше дају голове, јер већина тренера изводи голмана када има играча мање у нападу. Међутим, све је то сада небитно. Најважније је да смо добили Швијесу и да смо на путу ка четвртфиналу - рекао је Љубишић.

Литванци су запријетили почетком другог полувремена када су пришли на два гола заостатка и промашили контру. Напад Борца у тим тренуцима није функционисао најбоље, али се брзо стабилизовао уласком још једног ветерана Дејана Унчанина. Без обзира на таленат и дрчност младих играча испада да су двојица кључних играча поново били они најискуснији.

- Дејановим уласком добили смо оно што смо хтјели, поново смо убрзали игру и одлијепили се на четири, пет разлике. То је ривалу убило сваку наду, па је до краја све било много лакше. Врло сам срећан што смо побиједили, а поготово што су млади момци попут Марка Лукића и Арсенија Бубића добили прилику да играју. То је наше богатство, они су будућност и треба да их чувамо као очи у глави - рекао је Љубишић.

Кључни играч Литванаца Каролис Антанавичијус, којег су Бањалучани издвајали готово од момента када су сазнали да ће им Швијеса бити ривал, постигао је само један гол, што је доказ да је одрађен добар скаутинг. Капитен Ђорђе Ћелић најчешће је излазио много дубље ка хваљеном лијевом беку који се није најбоље снашао и све што је шутнуо, Љубишић је лакоћом заустављао.

- Знали смо да је он најбољи и одлично се припремили. Наравно, момци из одбране су ми много олакшали посао. Екипа смо и прави смо онда када сваки од себе да свој максимум. Немамо звијезду која се издваја, играмо тимски и када смо на висини задатка, ривалу је врло тешко. Што се конкретно Литванаца тиче, гледали смо стварно много њихових утакмица, студиозно анализирали најситније детаље и направили одличан посао. Лако је унапријед рећи бољи смо, али је то потребно доказати на терену - нагласио је Љубишић.

Остале утакмице ове рунде игране су синоћ и прексиноћ, па је још тешко прогнозирати ко би могао да буде наредни ривал Бањалучана.

- Мислим да је ЦСМ Букурешт један од највећих фаворита овог такмичења и свакако би било добро да њих заобиђемо. Незгодан је и норвешки Арендал, али биће времена да их анализирамо. Прво да дефинитивно прођемо Литванце, а онда ћемо размишљати о идућем противнику – закључио је Љубишић.

Аплауз за дјевојке

Иако сала Универзитета у Виљнусу није превише репрезентативна за овај ниво такмичења, домаћини су се потрудили да направе добру атмосферу, па је  око петсто гледалаца у паузама меча уживало у кореографијама чирлидерсица. То је наравно наишло на одобравање Бањалучана, па су ове дјевојке на крају наградили аплаузом.

Навијачи, напуните “Борик”

Иако ће реванш утакмица Борца и Швијесе бити пука формалност, рукометаши се надају великој подршци навијача.

- Ријешили смо све недоумице и у суботу можемо да играмо растерећено. Биће то добра прилика да нашу публику наградимо лијепом игром. Надамо се да ће навијачи напунити “Борик” и да ћемо заједно прославити пролазак даље - рекао је лијеви бек Бањалучана Срђан Савић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.