Војнић: Живот се враћа на Кордун VIDEO
Војнић. Кордун. Већ скоро двије деценије, као и већина мјеста на Кордуну , Војнић покушава оживјети. Покушава кренути испочетка. Долазимо да се и сами увјеримо, да ли им је то пошло за руком. Дочекао нас је замјеник жупана Карловачке жупаније Мирко Мартиновић. На почетку приче нам рече да Срби данас у Војнићу релативно добро живе.
„Углавном су усмјерени на пољопривреду. ОПГ-ови су носиоци развоја пољопривреде па тако и српско становништво на овим просторима долази до прихода потребних за живот. Ту су и подстицаји из фондова Европске уније. Захваљујући мјери 631 ЕУ, пољопривредни произвођачи на овом просотру су током прошле године могли добити и до 15 хиљада евра”, каже Мартиновић истичући да би без подстицаја стварно тешко ишло.
Да нема подстицаја из Европских фондова, овдје би се јако тешко живјело, каже нам то Слободан Вила, пољопривредни произвођач и вриједан радник. Живи у селу Купљенско надомак Војнића. На наше питање како се живи, одговара: „Добро! Не вриједи кукати! За сада је добро, а како ће бити даље видјећемо. Слободан живи са супругом и дјецом на селу. Раде обоје, и баве се пољопривредом, покренули су и властите воћњаке, како каже Слободан, на наговор његовог газде. Користе и подстицајна средства ЕУ.
Ово су примјери који радују. Примјери који дају наду да се живот на Кордун вратити може. Истина, одлази се и са овог простора ка земљама Запада, али тако је свугдје, не само на Кордуну. Као што нам још зимус рекоше у Доњем Лапцу, цијела је Хрватска у том проблему. И додали бисмо не само Хрватска. Стога потражисмо одговор на питање, како зауставити одлив становништва?
„Ја мислим да то није питање саме егзистенције већ и положаја човјека у Хрватској”, каже Мирко Мартиновић, замјеник жупана Карловачке жупаније. „Што се мене тиче, мислим да би људима у првом реду требали осигурати посао и плате подићи на ниво да се од њих може живјети. Шта то значи? Ако вам је минимална плата 2500 куна а потрошачка корпа 6000 куна, по логици ствари, минимална плата би требала бити потрошачка корпа”, вели Мартиновић.
И то је суштина. Тако би се са Кордуна, и не само са Кордуна зауставио одлазак. И једних и других и трећих. А Срба у Војнићу данас има готово двије трећине. Нису ни овдје довољно заступљени у органима државне управе и јавним институцијама. То што су Срби у Војнићу у већини ипак није било довољно да имају свог начелника општине, додаје Мартиновић, наглашавајући да их је политичка неслога коштала функције начелника општине.
Да су за разлику од политике, Срби овдје доста добро организовани и у културном животу, говори рад СКД Просвјета. „Она је та која окупља, тако је и овдје у Војнићу. Успјели смо анимирати и оне најмлађе али и оне мало старије да се укључе у рад чак седам секција” збори Чедомир Студен, потпредсједник СКД Просвјета пододбор Војнић
А ко није у у фоклору јесте на стадиону иза школе казаше нам малишани. НК Петрова Гора постоји од 1946 године. Иако у њему потпуно равноправно бубамару пикају малишани свих националности, он овдје слови за српски фудбалски клуб. Игра Петрова Гора другу жупанијску лигу.
У тренутку нашег боравка у Војнићу играли су првенствену утакмицу против традиционално неугодног противника НК Еуген Кватерник из Раковице. На крају бијаше 1:1 Капитен Синиша Басара и Иван Јосиповић иако нам њихова имена све говоре, заједно и сложно играју у дресу исте боје.
Кажу нам момци са Петрове горе, да им је мало недостајало за сва три бода, али обзиром да комшије из Раковице цијелу сезону играју сјајно, и ово је веома добар резлтат. А када већ говоримо о Петровој гори, нисмо имали срца а да не одемо и не увјеримо се у каквом је стању споменик данас. И видјесмо да је јуначка Петрова гора преживјела све, и ратове и зуб времена. „Данас је цијели комплекс попилично девастиран, и споменик и партизанска болница ту у близини, и ми се надамо да ће на наше иницијативе реаговати Влада Републике Хрватске како бисмо га обновили, вели Мирко Мартиновић.
„Срби на овим просторима, мјештани Војнића, се надају да ће споменик и партизанска болница бити обновљени, да ће Петрова гора, која итекако има шта понудити туристима попут феникса из пепела васкрснути, баш као што је то случај са Просвјетом или фудбалским клубом” додаје Мартиновић. Пуно би то значило за Војнић, за Кордун уопште, у којем је живот након свега што се овдје догађало ипак васкрснуо.
Погледајте још: Путокази Крњак
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
