Психолог Саша Рисојевић о типовима партнерских односа: Од доживљаја себе и других зависи који тип односа ћемо заснивати

Александра Маџар
Психолог Саша Рисојевић о типовима партнерских односа: Од доживљаја себе и других зависи који тип односа ћемо заснивати
Психолог Саша Рисојевић о типовима партнерских односа: Од доживљаја себе и других зависи који тип односа ћемо заснивати

У прошлом броју психолог Саша Рисојевић започео је причу о партнерским односима, гдје је детаљније говорио о зависничком типу односа. У овом броју "Глас плуса" проширио је причу јер, како објашњава Саша, поред зависничког типа, постоји још врста односа за које ­је важно да знамо како бисмо боље разумјели своје понашање и понашање свог партнера/ке.

- На то како ће наш партнерски однос изгледати утиче много фактора. Важан утицај има то како су се родитељи или други важни одрасли понашали према нама у дјетињству. Из њиховог односа према нама ми смо учили како љубав изгледа, стварали различита увјерења о томе шта је блискост и пажња, те смо закључивали да ли нам то прија и да ли је то за нас сигурно или не - почео је причу Саша.

Иако су, како каже, наша искуства различита, ипак из њих проистичу четири основна обрасца емоционалног везивања и партерских односа, а основ за процјену којем обрасцу припадамо јесте начин на који доживљавамо себе и друге.

Несигурни избјегавајући образац

- Особе са овим обрасцем имају позитивну слику себе и негативну слику других (то се често зове и ЈА +, ДРУГИ - позиција). Њихово животно искуство и карактеристике односа које су раније имали су их научили да другим особа не могу да вјерују, да ће их друге особе повриједити те да је једини сигуран начин да живе тако да се ослоњају само на себе и буду потпуно независни. Овакве особе тешко граде повјерење према партнеру/ки, избјегавају достизање блискости и дубље емоционално везивање. Улазак у везу могу доживљавати као губитак слободе, а њу доживљавају као своју врховну вриједност - казао је Рисојевић.

Због тога, додаје он, често имају проблем да изговоре: "Волим те", јер то једним дијелом виде и као своју предају.

- Како би се заштитили од за њих превеликог везивања, много времена посвећују каријери и пословним успјесима. Иако имају потребу за блискошћу, покушаје партнера/ке да се приближе и остваре дубљи однос могу доживјети као гушење и прекинути однос. Овакав тип партнерских односа је све више присутан у западним културама и међу младима - објашњава Саша.

Несигурни преокупирани образац

- За овај тип емоционалног везивања карактеристично је­ да особа има негативну слику себе и позитивну слику других (ЈА -, ДРУГИ +). Особа, дакле, вјерује да није вриједна, док друге доживљава као вриједне. Из овог увјерења се развијају зависнички обрасци везивања о којима смо већ говорили. Зависност се у овом случају огледа у том што особа своју вриједност условљава тиме да ли је неко воли или да ли је у вези с неким. Све док је неко воли, она ће вјеровати да вриједи као особа - прича психолог и додаје да се из овог типа често развијају два проблема.

Особе са овим обрасцем, подсјећа Саша, брзо улазе у односе, без претходне процјене да ли им та особа одговара и да ли задовољава неке њихове захтјеве.

- Њој је важно да њу неко процјењује као пожељну, па тако можемо рећи да ове особе не бирају партнера/ку, већ партнер/ка бира њих. Други проблем настаје када ове особе посумњају у љубав свог партнера/ке, а самим тим и у своју вриједност која је везана за однос са партнером, па долази до интензивних осјећања несигурности, љубоморе и посесивности. А евентуални раскиди односа могу да воде ка депресивности - казао је он.

Разлог зашто се овај образац зове преокупирани је у томе што особа много времена размишља о односу, партнеру, стално је на опрезу и тражи сигнале који могу указати на мањак љубави и слично. Из тога даље слиједи да особа губи друга своја занимања и пријатељске односе, долази до пада ефикасности на послу те се она бави само својим односом са партнером.

 

Несигурни бојажљиви образац

- Овај образац је најмање заступљен у популацији. Њега карактерише негативан доживљај себе и других (ЈА -, ДРУГИ -). Важно је рећи да је могуће да су особе са оваквим обрасцем биле жртве злостављања, занемаривања или су на неки начин биле трауматизоване. Управо због оваквог искуства неадекватних односа ове особе вјерују да у љубави и блискости могу добити само бол и патњу, због чега избјегавају блискост у потпуности - прича Рисојевић.

Задовољавање природне потребе за припадањем и блискошћу код ових особа је отежано.

- Будући да они вјерују да ни они ни други људи нису вриједни, често се дешава да у ситуацијама када неко према њима покаже интересовање, они ту особу доживљавају мање вриједном. Увјерење које се често јавља је: "Он/она мора да не вриједи ништа ка­д му се ја свиђам". Стога ове особе покушавају до остваре односе са особама које се чине недоступне, а самим тим вредније, и које на њих не обраћају пажњу - додаје он.

Нажалост, из овога слиједи наставак проблема.

- Уколико особа не обрати пажњу или не покаже интересовање, људи са овим обрасцем ће само себи потврдити то да нису вриједни за оне које они сматрају вриједним. А друга опција је да ће се, уколико та особа ипак покаже интересовање, активирати већ наведено увјерење: "Неко коме се ја свиђам није вриједан", те ће доћи до пада интересовања за њу и новог избјегавања блискости - наглашава Рисојевић.

 

Сигурни образац

На крају долази образац за који је везан здрав поглед на себе и друге (ЈА+, ДРУГИ +).

- Особе са овим обрасцем вјерују у вриједност себе и других. Управо због тога су у стању да улазе у блиске односе, да буду искрени и емоционално се вежу за партнера/ку. Њихова вриједност није условљена и због тога не остају пошто-пото у односу. С друге стране, вјерују партнеру, због чега је блискост потпунија, а однос више испуњавајући. То су особе које поштују жеље и потребе себе и свог партнера/ке и знају да направе добар баланс између своје потребе за самосталношћу и потребе за припадањем - прича Рисојевић.

 

За крај, наглашава Саша, важно је рећи да једна особа може у различитим односима да испољава различите обрасце понашања, те да не значи да имамо само један образац емоционалног везивања.

- Такође, ови обрасци нашег емоционалног везивања јесу релативно трајни, али могуће их је измијенити. Као што смо на почетку рекли, они су производ начина на који доживљавамо себе и друге, а промјеном тог начина ми ћемо мијењати наше обрасце емоционалног везивања. Овај процес захтијева посвећеност и жељу за промјеном, а најпоузданије ће се остварити путем психотерапије и савјетовања. Обрасце емоционалног везивања смо усвојили још као веома мали и користили смо их у наставку живота. Стога је веома важно да себи пружимо разумијевање и вријеме да нешто што тако дуго користим, постепено замијенимо новијим и функционалнијим обрасцима - закључио је причу Рисојевић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана