Како повратити повјерење у медије у БиХ?

Младен Миросаљевић, професор на бањалучком BLC Collegeu сматра да у БиХ постоји амбивалентан однос грађана према медијима. Он каже да се са једне стране медијима баш и не вјерује, а с друге постоји повјерење у медије и медији се прате.

“У посљедњих неколико деценија извршена су многа истраживања која су настојала открити колику моћ заправо масовни медији имају и колики је њихов утицај на грађане. Развојем науке о комуницирању појавиле су се и бројне теорије од којих свака има своје становиште о томе до које границе тај утицај допире. Међутим, ниједно истраживање није успјело дати тачан и јасан одговор на ово питање”, каже Миросављевић.

Према његовим ријечима као што не постоји ни јединствено јавно мњење на нивоу БиХ, него је оно подијељено национално, територијално и демографски, тако су подијељени и медији у којима углавном доминирају национални, ентитетски, кантонални, страначки и други парцијални интереси који доминирају у уређивачкој политици.

Миросављевић сматра да ће та подјела постојати све дотле докле у БиХ буде превасходно постојала национална и политичка подјела, дакле, још дуги низ година.

“Чак и обични грађани веома добро могу препознати какву уређивачку политику могу очекивати у медијима у зависности гдје је сједиште тог медија и ко су им власници. Таква ситуација је од традиционалних до онлине медија. Тако да грађани углавном вјерују 'својим' медијима, а не вјерују 'њиховим', а паралелно с тим траже алтернативне изворе информисања које су попунили разни веб сајтови и друштвене мреже и то у потпуно неуређеном медијском простору”, рекао је професор Миросављевић.

Он такође сматра да уколико се медији буду придржавали професионалних стандарда јачаће и повјерење грађана у њих, а институционално треба створити такве законске оквире да итекако постоји одговорност и за изговорену, али и за написану, јавну ријеч како би се отклонила анархичност, а прије свега говор мржње у медијима и то првенствено оним онлине.

Иван Шијаковић, социолог, каже да је повјерење грађана у медије код већине грађана у БиХ ниско, али га, напомиње, треба раздвојити према одређеним старосним и образовним групама.

Како објашњава овај универзитетски професор, старија популација и мање образовани људи  имају високо повјерење у медије.

“Они резонују по систему: 'то је било на ТВ или у новинама, то је тако, то је тачно'. Они нису у стању да препознају манипулацију која је присутна код већине оних који се представљају у медијима. На другој страни, млађе генерације немају повјерења у медије, јер их не користе, не гледају ТВ, не читају новине и онда сматрају да је то све замлаћивање, лаж и превара. Образовани људи знају да су медији преносно средство које емитује лажи и преваре политичких и идеолошких субјеката у друштву, наравно и финасијски центара моћи”, рекао је Шијаковић.

Као факторе који утичу на неповјерење грађана према медијима Шијаковић наводи отворену политичку, националну, идеолошку и вјерску пропаганду која се тамо емитује, затим, појава стално истих “ликова” који све знају и све објашњавају, а то не могу да покрију својим образовањем и досадашњим радом.

Шијаковић упозорава да медији често пласирају нетачне и непоуздане информације, сензационализме и сличне ствари, само да би подигли читаност или гледаност својих програма.

Зато је по његовом мишљењу потребно институционално подићи одговорност и кажњавање за изнијете лажне податке, клевете, увреде, отворену пропаганду и политичке притиске на уреднике у медијима.

“Потребно је подићи ниво знања и образовања свих новинара, уредника и осталих запослених у медијима. Потребно је подићи етичке принципе за неодговорно понашање медија, за изношење лажних, нетачних, непровјерених информација”, наводи Шијаковић и додаје да је поред тога потребно да медију буду независни од свих политичких и финасијских центара моћи, али истовремено одговорни према грађанима.

“Потребно је да се ослободе 'навијачке позиције' према било ком друштвеном субјекту, групи или појединци и тада ће задобити повјерење, образованих и младих људи”, закључио је овај социолог.

Саморегулација

Имајући у виду наведене чињенице, водећи штампани и on-line медији у Босни и Херцеговни удружили су кроз Вијеће за штампу и on-line медије гдје заједнички раде на успостави виших стандарда информисања, квалитете информација, борбе против говора мржње и лажних вијести, као и саморегулације у заштити ауторских права те едукације како државних службеника тако и јавности о начину функционисања медијске индустрије у БиХ.

Такав начин самооорганизовања медија довео је до тога да је Вијеће за штампу и on-line медије Босне и Херцеговине постао примјер саморегулације медија за многе земље, не само у региону већ и шире.

Вриједност овог саморегулаторног тијела препознат је и кроз бројне позиве за учешће у међународним конференцијама, форумима као и кроз Пројекат UNESCO/EC “Изградња повјерења медије југоисточне и Турске”.

Projekat „Izgradnja Povjerenja u Medije JIE” finansira UNESCO/Evropska komisija. Sadržaj ovoga teksta je isključiva odgovornost autora i Vijeća za štampu u BiH, i ne odražava stanovišta UNESCO/Europske komisije. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.