Крњак – љепота Кордуна у једној причи VIDEO

 Некада их је било пуно више. У Крњаку живе Матијевићи.  Баве се углавном пољопривредом. И тако састављају крај са крајем.  Тако се овдје живи.  На почетку приче  нам се похвалише бројношћу.    „Има нас чак деветоро” вели Перица Матијевић, ветеринар, ватрогасац, глава породице и члан СКД „Просвјета” пододбор Крњак. „Сви су вриједни, свако ради свој посао, ови најстарији и најмлађи помало забушавају, кроз смијех збори Перица, али свако у складу са својим годинама. Син Борна је веома вриједан, зна и око трактора припомоћи”, хвали се Перица. 

Срби данас на Карловачком подручју живе као и њихове комшије Хрвати, збори Перица.  „Не треба  кукати. Добро је. Прије само пар година све је било другачије.  Било је јако тешко. Када сам се тек вратио, затекао сам згариште, ничега није било. Било је средстава за обнову кућа, а дијелили су и краве. Тада је једна крава била цијело богатство”, присјећа се Перица Матијевић. „Данас је главни проблем одлазак и Срба и Хрвата са овог простора. Одлазе подједнако и једни и други. Послодавци се јесу сјетили повећати плате, али бојим се прекасно”, каже Перица. Пољопривреда је овдје спас, каже на крају, и то захваљујући понајвише подстицајима из фондова Европске уније. Да није њих, додаје, било би јако тешко, чак би и он са породицом отишао у иностранство.

У Крњаку је доста жив - културни живот. На проби СКД „Просвјета” пододбор Крњак двадесетак младих. Кажу да их у двије старосне категорије, оној до 15 и другој, од петанеасет па до педесет година има чак 60. Путују по Хрватској, Србији, БиХ, Словенији, а позвани су и у Италију.   Србе на овом простору окупља црква. Ту, у Доњем Будачком је манастир Горица. Игуман Наум, старјешина манастира рече нам  да је манастирски комплекс у потпуности  обновљен а да су захваљујући Епархији Горњокарловачкој прије 5 година завршили изградњу манастирског параклиса у непоредној близини.

Начелник општине је  Дејан Михајловић. Он је  је млад човјек. Енергичан. Мудар. Каже да Срби данас у Крњаку живе исто као и њихове комшије Хрвати.  И он понавља да је овдје пољопривреда спас. Подстицаји Европске уније успјели су задржати вриједне младе људе на родној груди, па тако и Крњак данас опстаје. Замјера властима на државном нивоу, недовољну заступљеност Срба у инсититуцијама. Српски представници понавља Михајловић урадили су све што су могли, понајвише Војислав Станимировић и Милорад Пуповац.

Тако пркосни Крњак води још једну битку, можда и најважнију, с циљем да родна груда не остане пуста. Све са циљем да  на Кордуну не утихну дјечји осмијех и пјесма крајишка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.