Нотр Дам звонио у част српске војске 1389.

Танјуг
Нотр Дам звонио у част српске војске 1389.
Нотр Дам звонио у част српске војске 1389.

Према предању, 1389. године након што је босански краљ Твртко Котроманић послао у Фиренцу вијест о потпуном поразу Турака на Косову пољу, у Паризу су звона са катедрале Нотр Дам, коју је вечерас захватио велики пожар, звонила у част велике хришћанске побједе српске војске.

У новијој историји, Нотр Дам ће се памтити и по томе што је прије шест мјесеци био мјесто у којем је на обиљежавању 100-годишњице окончања Првог свјетског рата, била окачена застава самопроглашене државе Косово, које нити је и тада постојало као држава, нити је учествовало у том рату.

Париска катедрала коју је вечерас захватио велики пожар, усљед чега се урушио врх тог монументалног здања, сматра се једним од најбољих примјера француске готске архитектуре.

Њена је градња започета је 1160. године, а великим је дијелом завршена тачно сто година касније.

Сама црква је импознатних пропорција, нарочито за вријеме у којем је грађена - дуга је 128 метара, широка 48 метара, а њени су торњеви високи 69 метара. Катедрала је чувена по низу украсних дијелова, али понајвише по осликаним прозорима, величанственој розети.

Као и многе друге цркве у Европи и Нотр Дам је прошла кроз низ промјена током своје историје, а велику је штету претрпјела током Француске револуције када је значајан број религијских слика или скулптура у њој био уништен или знатно оштећен, пише “Јутарњи лист”.

Током ослобађања Париза од нациста катедрала је претрпела тек мању штету од метака који су завршили у њеној фасади.

Међутим, никада у историји Нотр Дам није претрпјела драматично оштећење попут овог пожара који је и даље у току.

Средином 19. вијека спроведена је прва велика рестаурација катедрале која је трајала пуних 25 година, а у 20. вијеку услиједиле су још двије велике обнове.

Међутим, црквени су службеници упозоравали да је катедрали, коју годишње посети око 12 милиона људи (више него Ајфелов торањ), потребна још једна детаљна обнова.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана