Морски пси их гризли данима”: Ужас уписан у историју VIDEO

express.hr
Морски пси их гризли данима”: Ужас уписан у историју VIDEO

Битке Другог свјетског рата често су се водиле на подручјима топлих, тропских мора у којима има много морских паса. Бројни војници су се бојали шта ће бити са њима ако им потоне брод или авион падне у море - и нађу се у немилости застрашујућих животиња.

Како би умирили страхове, америчка морнарица је финансирала научно истраживање зарад развоја неког средства које би одбијало морске псе од људи. Научник Стјуарт Спрингер коментарисао је иронију тога рекавши:

“У реду је ако се даје свој живот за домовину, али ако вас притом и поједу, то није баш у реду”.

На томе су први радили људи из Канцеларије за стратешке услуге (Office of Strategic Services, обавештајна служба која је била претеча ЦИА). Најзабринутији око напада морских паса нису били они из морнарице, већ авијатичари, а будући да су њихови авиони често рушени, спасавали су се скоком падобраном и страховали да ће бити живи мамац.

Након година истраживања, научници нису успjели да пронађу хемијско средство које би одбило морске псе (нарочито јер би се све врло брзо разредило и нестало у океану), а на крају су војницима дали розе таблету која је била обичан плацебо, док су њима рекли како ће отопљена одбити те животиње од напада.

Најгори напад морских паса у историји

Амерички ратни брод УСС Индијанаполис доставио је кључне дијелове потребне за атомску бомбу у морнаричку базу на пацифичком отоку Тинијан. Планирано је да ће 6. августа то оружје напасти Хирошиму. Међутим, 28. јула Индијанаполис је испловио из Гуама без пратње, а требао је да се сретне са бојним бродом Идахо у заливу Лејте и да заједно припреме инвазију на Јапан.

Слиједећи дан је био миран, а Индијанаполис је кроз таласе пловио брзином од 17 чворова кроз непредвидиви Пацифик. Како је долазио сутон, морнари су се картали и читали књиге, уживајући у ријетким тренуцима спокоја.

Недуго послије поноћи, Индијанаполис је изненада напала и потопила јапанска подморница, лансирајући торпедо и запаливши бродски резервоар од 13.000 литара горива за авионе. Затим је још један торпедо погодио саму средину брода, изазвавши тако ланчану реакцију експлозија и брод је потонуо у само 12 минута.

Од 1.196 људи на броду, само 900 њих преживјело ударе и доспјело је у воду, а потонуће брода био је тек почетак најгоре ноћне море људи на њему.

Њихова мука је свједочанство оног што се сматра најгорим нападом морских паса у историји. Како је сунце изашло 30. јула, прежјивели су га дочекали плутајући у океану.

Прслуци за спасавање су били ријеткост, а преживјели су тражили оне мртве како би их скинули са њихових тијела. Како би створили неки привид реда, преживјели су почели да формирају групе, а неке су имале и више од 300 људи - у отвореним водама, чекајући спас. Врло брзо били су изложени нападима немилосрдних морских предатора, без икакве заштите.

Морске псе су привукли звукови експлозије, потонуће брода и трагови крви повријеђених. Иако бројне врсте морских паса живе у отвореним водама, ниједна се не сматра агресивном попут пса трупана облокрилца, великог морског пса који расте до три и по метра.

Главно обиљежје за распознавање су му велике заобљене пераје, које су на завршецима бијеле боје. Задржава се у близини гребена и настањује широко тропско и суптропско подручје океана.

Често се може видјети како лагано плива испод саме водене површине. Има истанчана чула и осјетљив је на паничне реакције, било какве турбуленције, кружење рукама, лупање ногама и присутство рањене рибе или плијена. Код храњења, често долазе у групама и започињу масовне нападе, не због саме хране већ због своје природе опортунистичког предатора.

Они су се сјатили око страдалника, који су само могли да гледају како пераје круже око њих. Прве ноћи морски пси фокусирали су се на плутајуће мртваце, али панични покрети преживјелих и лупање по води којим су хтјели да их отерају привукли су их још више.

Како су морски пси усмјерили своју пажњу према живима, особито оним рањенима, морнари су покушали да направе тзв. карантин људи с отвореним ранама, а чим би неко умро, одгурнули би његово тијело далеко у нади да ће замијенити тијело за мало предаха од раља морских паса.

Бројни преживјели су били парализовани од страха, па нису могли ни да једу ни да пију остатке сакупљене са потонулог брода. Једна група је направила кобну грешку - отворили су конзерву меса и морски пси су наврли на њих прије него су успјели да је пробају.

Остали су тада побацали све месно што су имали. Ноћу су се чули урлици, а призор човјека који би само зајецао прије него што би га морски пас повукао испод површине сцене су које нико од преживјелих није могао да заборави.

Mорски пси су их нападали и гризли данима, а назнаке спасавања није било на помолу.

Морнаричка обавијештајна служба пресрела је поруку из јапанске подморнице која је торпедовала Индијанаполис, али су је занемарили сматрајући то триком који би привукао америчке бродове за спасавање у јапанску засједу. У међувремену су напуштени људи схватили да имају најбољу шансу преживљавања у великим групама, идеално у самом центру. Они на маргинама, или још горе сами - били су најизложенији морским псима.

Како су дани пролазили, велики број људи подлегао је глади, врућини и халуцинацијама изазваним пијењем морске воде. Ти који су пили воду доживљавали су нападе лудила, пјена им је излазила на уста и махнито су викали на морске псе, јецали, запомагали и бивали нападнути.

Будући да су постајали велика пријетња другима и мамац псима, често су их сами утапали и тако им кратили муке спасавајући и властите животе. У 11 сати ујутро њиховог четвртог дана у води, амерички авион уочио је преживјеле и радиом позвао помоћ.

Кроз неколико сати стигао је други авион којим је управљао поручник Адријан Маркс. Кад је угледао уживо нападе морских паса, оглушио се на јасну наредбу и слетио у нападнуте воде како би помогао рањенима. Након поноћи је пристигао брод УСС Дојл, који је спасао задње преживјеле из мора. Од цијеле посаде Индијанаполиса 1.196 људи - преживјело је њих 317. Према прорачунима, од директних напада морских паса умрло је бар њих 150, али тешко је то утврдити.

Погледајте сведочанство преживелог у видео-материјалу:

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана