Не зна се шта ће бити са мигрантима из Велике Кладуше

ATV
Не зна се шта ће бити са мигрантима из Велике Кладуше
Не зна се шта ће бити са мигрантима из Велике Кладуше

Још се не зна шта ће бити са неколико стотина миграната који су смјештени у предузећу Мирал у Великој Кладуши јер је јуче истекао рок за њихов боравак у халама које су закупљене на одређени период.

Влада Унско-санског кантона, закључила је Међународна  организација за избјеглице, мигранте треба да пребаци у касарну Ушивак код Хаџића. Било гдје да су мигранти смјештени, представљају и безбједностну пријетњу – поручио је то директор Полиције Републике Српске Дарко Ћулум гостујући у програму  АТВ-а.

"Било гдје да су они смјештени, да ли то било у Сарајеву или неком другом граду у БиХ, ту је проблем, јер они нису остварили свој циљ. Њихов је циљ да иду у Европу. Они су ту заустављени и ту гдје они буду, гдје се налазе, гдје су смјештени, бораве или пребивају – они ће ту правити проблеме. Зато и имамо те проблеме који су евидентирани на подручју УСК-а, гдје је сигурно усложњено стање безбједности", рекао је Дарко Ћулум, директор Полиције Републике Српске.

Доказ за то је, каже Ћулум, и посљедњи инцидент у Бихаћу када је мигрант напастовао 13-годишњакињу. Иако у МУП-у Унско-санског кантона кажу да ситуацију побољшава и мејра забране уласка миграната на то подручје, они и даље нађу начин на дођу до Бихаћа. Замјеник министра безбједнсоти, Мијо Крешић, гостујући на АТВ-у рекао је да БиХ треба више да преговара са Европском комисијом ради усвајања нових закона о трентирању миграција, али и да уожи више напора да би побољшала бебједност.

"Фокусирање на сигурносни аспект, мало више хуманитарни не запостављати, може бити једно од рјешења кад је у питању мигрантска криза у БиХ. Мислим да ће рута остати активна, можем обити суочени наредне године са мање-више или истим бројем", рекао је Мијо Крешић, замјеник министра безбједности БиХ.

Пакете са храном, обућом и одјећом данас су у прихватним центрима за мигранте подијелила хуманитарна удружења – Мерхамет и организација Црвеног крста у Бихаћу. Само у градској организацији дневно спреме око 5 000 оброка, и без помоћи других удружења, кажу, не би могли да помогну у прехрани миграната. 

"Кад смо били у најтежим ситуацијама, нисмо стали, јер је Мерхамет БиХ био и даље ево помаже, са три велика комбија. Ту је и храна и одјећа и обућа и све остало што је потребно за мигранте", каже Абдулах Будимлић, предсједник Градске организације Црвеног крста.
 
Највише миграната је, и даље, у Унско-санском кантону. Бихаћ и Велика Кладуша су мјеста одакле покушавају да пређу границу са Хрватском и домогну се Европске уније. Процјењује се да је на подручју тог кантона око двије и по хиљаде миграната. 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана