Дио Оружаних снага близу изласка на границу

Ведрана Кулага
Дио Оружаних снага близу изласка на границу

Сарајево - Институције БиХ припремиле су нови план дјеловања с циљем одбране границе БиХ, који подразумијева постављање препрека на локације које су погодне за илегалне преласке, а судбина те анализе биће позната након сједнице Савјета министара БиХ у техничком мандату, заказане за четвртак.

Уз редовну информацију о стању у области миграција у вези са повећаним приливом миграната, пред министрима би требало да се нађе информација о локалитетима нелегалног уласка миграната у БиХ из Србије и Црне Горе, са приједлогом мјера и планом активности о ангажовању инжењеријских јединица Оружаних снага (ОС) БиХ на запречавању локалитета нелегалног уласка миграната.

Предсједништво БиХ задужило је половином априла Савјет министара да достави свеобухватан план за дјеловање институција БиХ, Српске и ФБиХ у складу с надлежностима ради спречавања повећаног прилива миграната, након чега су министарства безбједности и одбране на нивоу БиХ задужена за израду плана. У тој расподјели послова ресор одбране је задужен за дио у вези са ангажовањем инжењерских јединица с циљем запречавања прелаза које користе мигранти на границама БиХ, Србије и Црне Горе.

Из Министарства одбране јуче, до закључења овог броја "Гласа Српске", нису стигли одговори на питања о броју припадника ОС који би требало да преузму те обавезе, нити на које локације на граници би могли изаћи.

Дужина границе БиХ износи око 1.605 километара, а надлежни у БиХ су са колегама из сусједних земаља, односно Србије, Хрватске и Црне Горе раније радили на запречавању погодних локација за илегалне преласке миграната, те кријумчарења људи и робе. БиХ и Србија су 2015. године парафирале "Елаборат запречавања путних праваца погодних за илегални прелазак превозним средствима". Србија је прије двије године запријечила четири, а Гранична полиција БиХ седам локација, док су раније реализовани пројекти те врсте са Хрватском и Црном Гором, којима је запријечено више од 100 погодних локација.

- Потребно је наставити сарадњу о имплементацији пројеката запречавања локација на којима је могућ незаконит прелазак границе - истакнуто је у плановима рада граничара у наредном периоду.

Директор Граничне полиције БиХ Зоран Галић још крајем прошле године рекао је да је потребно урадити анализу како би се процијенило да ли физичко запречавање додатних локација може имати учинка на смањење илегалних прелазака миграната, те подсјетио да су раније макадамски путеви и стазе запријечене постављањем металних рампи, бетонских блокова, насипањем камена и бетона.

Припадници Граничне полиције распоређени су на 83 прелаза, а према њиховим подацима, највише незаконитих улазака било је у рејону Требиња, Зворника и Вишеграда, а на излазу из БиХ на подручју Велике Кладуше и Изачића. Граничари су задужени за надзор у пограничном појасу, односно до десет километара од граничне линије у дубину територије. Надзор границе је, како дуже истичу, отежан јер на дијеловима постоје природне запреке као што су планински масиви, велике ријеке, кањони и слично.

У БиХ је лани ушло више од 23.000 миграната, а од 1. јануара до 5. јуна ове године је 9.081 пријављен. Највише их је из Пакистана, Бангладеша, Ирака, Сирије и Авганистана, а подаци показују да су мигранти све нервознији, те да расте и број кривичних дјела, посебно на подручју Унско-санског кантона, гдје их има и највише.

Бијег са Балкана

Шеф Одјељења за борбу против кријумчара људи у аустријској Криминалистичкој служби Гералд Тацгерн истакао је да хиљаде миграната покушава тренутно да побјегне са Балкана, гдје је ситуација тешка како због препуних кампова, тако и због криминала међу илегалцима. Он је истакао да кријумчари све више мигранте превозе камионима, па се може поновити драма као љета 2015. када је у једном камиону пронађен 71 мртав мигрант.

- У БиХ и Србији тренутно чека по око 6.000 избјеглица. Они су у страху и губе стрпљење, те желе што прије да напусте регион у правцу ЕУ - нагласио је Тацгерн, а пренијеле агенције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана