БиХ на листи глобалног индекса тероризма напредовала за 12 мјеста

klix.ba
БиХ на листи глобалног индекса тероризма напредовала за 12 мјеста

На тек објављеној листи глобалног свјетског индекса тероризма, Босна и Херцеговина је забиљежила побољшање за 12 мјеста. На истој листи Србија је назадовала, а остале земље у регији остале су на ранијим позицијама или су оцијењене боље него годину раније. Посебно је занимљива и уочена појава раста десничарског тероризма у свијету.

У децембру је објављено шесто издање глобалног индекса тероризма (ГТИ) које се односи на 2017. годину. Извјештај пружа свеобухватан резиме кључних глобалних трендова и образаца тероризма током посљедњих 20 година, а израђује га Институт за економију и мир (ИЕП) на основу података из Глобалне терористичке базе података (ГТД). Податке за ГТД прикупља Национални Конзорцијум за проучавање тероризма и одговора на Тероризам (СТАРТ) на Универзитету у Мериленду.

Експерт за сигурносна питања Сафет Мушић каже како је основна карактеристика извјештаја за 2017. годину да је број погинулих од тероризма пао за 27 посто и у опадању је већ трећу годину заредом. Првенствени разлози су опадање интензитета сукоба на Блиском истоку, затим пораз ИСИЛ-а и појачане активности у борби против тероризма. Такође, смањен је број терористичких напада током 2017. године, који су пали за 23 посто, али и даље је тероризам распрострањен и представља велику глобална пријетњу. Европа је имала највеће процентуално побољшање у односу на прошлу годину, а укупан број погинулих од тероризма мањи је за 75 посто.

Први на листи и даље Ирак

“На врху листе држава с највише терористичких напада и ризика од тероризма није било промјене у односу на 2016. годину, значи и даље је први на листи Ирак, затим слиједе Афганистан, Нигерија, Сирија, Пакистан и Сомалија. Европа је била регија с најизраженијим побољшањем утјецаја тероризма и забиљежен је значајан пад терористичких активности, упркос пријетњама од повратника са страних ратишта и онлине радикализације. Број погинулих од тероризма у Европи пао је са 168 у 2016. години, на 81 погинулог у 2017. години. Најзначајније падове забиљежили су Турска, Француска, Белгија и Њемачка, а повећања су забиљежили Велика Британија, Шпанија, Шведска, Финска и Аустрија”, каже за Клиџ.ба Мушић.

Друштвена отуђења, недостатак економских могућности и укљученост у екстерне сукобе су главни фактори повезани са терористичким активностима у Западној Европи, Сјеверној Америци и другим економски развијеним регионима. Постоји све више доказа који указују на то да појединци са криминалном позадином из Западне Европе могу бити нарочито подложни прихватању екстремистичких увјерења, радикализацији и евентуалној регрутацији терористичких група. “Већина студија спроведених у Западној Европи утврдиле су да више од 40 посто страних бораца и оних који су ухапшени за терористичке активности имају неку врсту криминалне позадине. Пријетња екстремно десног политичког тероризма је у порасту, забиљежено је 66 смртних случајева тероризма које су изазвали крајње десничарске групе и појединци. Већину напада извршили су појединци крајње деснице, с националистичким, расним или анти-муслиманским увјерењима. Очекује се и повећање броја повратника страних бораца у наредној години. Неке процјене сугеришу да се више од 40.000 страних бораца придружило ИСИЛ-у у Сирији и Ираку од почетка 2013. године”, наводи наш саговорник.

БиХ напредовала

На листи глобалног индекса тероризма (ГТИ) Босна и Херцеговина је рангирана на 91. мјесту, од 163 државе свијета које се налазе на листи. Такођер, БиХ је међу 94 државе које су забиљежиле побољшања у Индексу. “БиХ је за 12 мјеста боље пласирана у односу на прошлогодишњу листу. Иначе глобални индекс тероризма се мјери по факторима који утјечу на терористичка дешавања, те је подијељен у седам група по нивоу ризика на тероризам. Највећи ризик од тероризма имају државе сврстане у групу врло високог ризика, затим слиједе групе с високим, средњим, ниским, врло ниским ризиком, те група држава у групи без утјецаја и на крају група у којој није укључен ризик. У прву групу са врло високим ризиком спадају већ наведене државе које заузимају водећих 6 позиција на ГТИ листи”, појашњава Мушић.

 

Он додаје како је из приказаних табела видљиво да БиХ спада у групу држава које имају врло низак степен ризика од тероризма, а у тој групи од држава из региона налазе се још Хрватска, Црна Гора, Србија и Македонија, Косово спада у групу са ниским степеном ризика, док је једино Словенија у групи без утјецаја. Све државе региона су забиљежиле побољшање, што значи пад на листи или су задржале исте позиције на листи, изузев Србије која је забиљежила погоршање на листи за 9 мјеста.

Пораст политички мотивисаног насиља

“Већ наведени глобални разлози су такође основни разлози и за побољшан резултат БиХ (пад на листи ГТИ), уз те разлоге треба истаћи да је у многоме помогло ефикасно дјеловање ОСА-е БиХ, СИПА-е и других надлежних сигурносних агенција. Такође измјена кривичног закона БиХ који је омогућио санкционисање оптужених за активности повезане са тероризмом је олакшала посао правосудним институцијама. Оно што је потребно додатно побољшати су системске мјере на превенцији радикализације која може водити у тероризам, те да надлежне државне институције поведу више рачуна о томе ко се све бави проблематиком повезаном са тероризмом. Јер протеклих година се десила појава већег броја непрофесионалних особа, које себе називају стручњацима за тероризам, иако немају никаквог искуства у бављењу сигурносним питањима кроз сигурносне, полицијске или одбрамбене структуре државе, које су надлежне да се баве проблематиком тероризма. Због непрофесионалног дјеловања тих самозваних стручњака кроз пројекте које у БиХ реализују неке међународне организације, затим кроз иступања у јавности и изношење непровјерених информација те других података који нису засновани на научним основама, у више наврата је нарушен углед државе и везане су негативне конотације за проблематику тероризма у БиХ”, сматра Мушић. Мушић закључује како је листа глобалног индекса тероризма јасно је показала да БиХ спада у исту категорију опасности и ризика од тероризма у којој је већина држава региона, па чак и државе попут Холандије, Аустрије, Чешке, Бугарске, Данске, Пољске, Мађарске, Естоније, Норвешке, Швицарске, Словачке, Ирске и других држава.

Негативне кампање према БиХ

“Онда не може да се не постави питање, на основу чега се БиХ у неким међународним круговима издваја и упорно повезује са тероризмом знатно више од других држава. Чак су и лидери неких набројаних држава у својим изјавама дезинформисали јавност о повећаној опасности од тероризма у БиХ, иако се БиХ налази у истој или нижој категорији ризика од тероризма него њихове државе. Оваквој негативној кампањи знатно доприносе већ споменути самозвани стручњаци за тероризам, који због личног интереса и богаћења неосновано преувеличавају реалну опасност од тероризма у БиХ, те тако себи омогућују неконтролисану зараду преко консултантских уговора са међународним организацијама које реализују пројекте превенције насилног екстремизма у БиХ. Наведене чињенице из Индекса, као и званичне информације Вијећа министара БиХ и Министарства сигурности БиХ о стању у области тероризма, недвосмислено указују да одговорни у међународним организацијама (прије свега ИОМ и ОСЦЕ) преиспитају досадашњи начин ангажовања стручњака и сарадника као консултаната, да то раде транспарентније и обавезно да провјеравају референце и искуство кандидата прије њиховог ангажовања”, каже Мушић. Иако је у 2017. години дошло до наглог пада броја погинулих од тероризма у Европи, терористичка активност и даље представља значајну сигурносну пријетњу. Потенцијални будући извори тероризма укључују стране борце који се враћају у Европу након распада ИСИЛ-а у Ираку и Сирији, као и опасност од оживљавања политички мотивисаног екстремног насиља у Западној Европи и Северној Америци. “Неки недавни догађаји су повећали страх од десничарског тероризма, тако је 27. октобра 2018. године антисемитски нападач Роберт Боњерс убио 11 људи у синагоги у Питтсбургху. Бивши ватрогасац је имао криминалну прошлост, а његов онлине профил показао је хисторијат антисемитске радикализације. Најсмртоноснија година у Сјеверној Америци у вези са терористичким нападима десничарских терориста послије 2002. године, је била 2017. година, са 16 смртних случајева у 31 инциденту, најсмртоноснији је оружани напад на џамију у граду Квебек, који се догодио у јануару 2017. године и резултирао је са шест мртвих. Број инцидената у западној Европи такође је у порасту, за 13 година до 2014. године било је 20 напада, док је у три године до 2017. године забиљежен 61 напад десничарских терориста”, закључује Сафет Мушић, независни експерт за сигурносна питања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана