БиХ без мина немогућа мисија

Глас Српске
БиХ без мина немогућа мисија

САРАЈЕВО - Босна и Херцеговина добила је нову, трећу Стратегију противминског дјеловања и, како ствари стоје, ни ту неће бити крај с обзиром на то да је више од хиљаду квадратних километара под минама, а да је крајњи рок за чишћење постављена 2025. година, што је, према оцјени аналитичара, немогуће.

“Ако узмемо као параметар 2016. годину, за чишћење БиХ од мина требаће нам 43 године. Нема шансе да се до 2025. године заврши тај посао, посебно ако узмемо у обзир да је међународних донатора све мање, а и финансирање је мање. Двадесет и нешто година то нисмо успјели урадити и сад неко планира да то уради за шест година”, рекао је Давор Коленда, аналитичар противминских активности.

Иначе, у Стратегији противминског дјеловања која је усвојена на посљедњој сједници Савјета министара, према процјенама, у БиХ је тренутно угрожено 1.389 заједница с укупно око 517.000 становника, што је око 14 одсто од укупног броја људи који живе у БиХ. Сумњиве површине процјењују се на 1.091 квадратни километар, од чега се на шумско земљиште односи преко 60 одсто и углавном се налази на ентитетској линији разграничења, далеко од урбаних средина, док се у финансијском плану наводи да је потребно око 336 милиона КМ за реализацију стратегије до 2025. године.

Усвајањем ове стратегије трећи пут помјерен је рок за чишћење земље од мина. Прва стратегија противминског дјеловања 2002. до 2009. године предвиђала је земљу без утицаја мина 2009. године. Већ 2004. године било је очигледно да је тај стратешки циљ преоптимистичан. Послије тога урађена је стратегија за период од 2009. до 2019. године и у међувремену двије ревизије, од којих је она 2012. године утврдила да нема пара за стратешки циљ, односно БиХ без мина до 2019. године. Ревизија посљедње усвојене стратегије планирана је 2020. и 2023. године.

“Савјет министара неће да да 30 милиона КМ за деминирање у БиХ, а ни ентитетске владе нису повећале своја средства. Реализација планова за разминиривање не прелази 50 одсто и како очекивати да у наредних шест година завршимо тај посао. Хрватска, која има три пута мање површине под минама, продужила је рок до 2026. године, а само у посљедње двије године из европских фондова добили су више новца него БиХ у задњих 20 година”, тврди Коленда, истичући да ће се БиХ мина ријешити након што уђе у Европску унију и када јој се отворе одређени фондови, те да се у супротном нема о чему причати, јер је немогуће заинтересовати донаторе 20 и више година након што је завршен рат.

И сама стратегија, која се углавном бави статистиком из претходних година, као проблеме у реализацији и постизању циља, а то је БиХ без мина 2025. године, наводи на првом мјесту смањено интересовање донатора и ограничена финансијска средства. Из података у периоду од 2009. до 2016. године може се видјети да донатори дају све мање новца с обзиром на то да је 2009. од донација за чишћење од мина добила 29,4 милиона КМ, а 2016. тек 14,7 милиона КМ.

У периоду од 1992. до 2016. године у БиХ од мина је страдало 8.802 људи, од којих је послије рата 1.802. Подаци показују и то да се навјећи број несрећа догађа у прољеће и јесен, када су у току пољопривредни радови и набавка огрева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана