Умро доктор који је Титу искључио апарате

index.hr
Умро доктор који је Титу искључио апарате
Умро доктор који је Титу искључио апарате

Доктор Предраг Лалевић, хирург и анестезиолог који је 16 година с Јосипом Брозом Титом био на 106 путовања у иностранству и који га је 4. маја 1980. искључио с апарата, преминуо је у Београду у 92. години живота, јављају српски медији.

Лалевић је уписао медицину 1945. године, дипломирао 1951., започео специјализацију анестезиологије и реаниматологије 1953. године у ВМА-у, завршио једногодишњу школу анестезије на универзитету у Копенхагену, положио специјалистички испит и у Копенхагену и Београду и провео годину дана на чувеној клиници Мајо у САД-у.

Тито је умро 4. маја 1980. године у 15.05 сати, а на респиратору је био посљедњих 68 дана живота. Храну је добивао инфузијом. Доктор Предраг Лалевић скинуо га је с апарата који су га држали на животу.

"Ни у шали се не може рећи да сам га ја убио. Десет минута прије тога био је мртав. Није му било спаса. Ја сам га скинуо с апарата који су га држали на животу", рекао је раније за Експрес Предраг Лалевић.

"Мозак му је био жив и то је било медицинско оправдање зашто га све до тад нисам скинуо с респиратора", рекао је.

Лалевић је у књизи "С предсједником по свијету" објавио сјећања на дане с Титом.

"Годинама сам се премишљао да ли да напишем своја сјећања на 16 година праћења предсједника републике на свим путовањима у иностранство. Оклијевао сам због више разлога. Најприје због тога што ме је ађутант предсједника, кад ми је саопштио да сам изабран да пратим предсједника на путовањима у иностранство, питао шта читам од новина. Одговорио сам му: Политика и НИН.

Тада ми је рекао да прије одласка на пут кажем супрузи да ми сачува новине и кад се вратим с пута прочитам што је писало о путу и то што пише у новинама, то сам чуо и видио.

 Ја сам тада имао 36 година и овај избор сам примио, прије свега, као израз признања и повјерења у моју стручност па сам овакву препоруку поштовао. Међутим, читав низ догађаја током путовања је био тако импресиван, да су ми трајно остали у сјећању.

О некима од тих незаборавних дојмова сам причао породици и ужем кругу пријатеља тако да ми је било лако описати их.

Други разлог била је појава великог броја текстова и књига, за које сам знао да нису истинити. А неки од њих су били, искрено говорећи, баш и ружни трачеви. Ја сам сматрао да ако вам неко повјери бригу о свом здрављу, а то значи и животу, онда је у најмању руку некоректно износити у јавност ствари из личног живота, чак и да та особа није предсједник републике.

Нажалост, један од тих аутора је био и љекар предсједника. Посљедња ствар, која је прелила чашу, биле су изјаве за медије у којима се тврдило: био сам сваког дана код Тита и разговарао с њим, или, ја сам му сваког дана спремао храну и са својом женом одлазио у Клинички центар гдје би га она хранила.

Ове приче нису биле истините (да не кажем да су биле обичне лажи) јер те особе нису ни привириле клиничком центру, а што је још важније, ја сам га интубирао и прикључио на респиратор 26. фебруара тј. 68 дана прије него је преминуо. За вријеме умјетне вентилације предсједник је био у умјетној коми и наравно, није могао комуницирати или узимати храну.

Толико о томе. Иначе, ја сам само у ријетким приликама био у функцији личног љекара. Он је био и у земљи у непосредној близини предсједника, док сам га ја пратио на путовањима у иностранство. Пилот предсједничког авиона, генерал Жутић, једном ми је приликом рекао да смо, путујући авионом, провели на путу скоро двије године, а било је и путовања бродом Галеб, на којима сам га пратио", испричао је Лалевић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана