Ниш: Обиљежавање Дана сјећања на страдале у НАТО агресији

Агенције
Ниш: Обиљежавање Дана сјећања на страдале у НАТО агресији
Ниш: Обиљежавање Дана сјећања на страдале у НАТО агресији

Ниш - Данас се навршава 20 година од НАТО бомбардовања Србије, односно тадашње Савезне Републике Југославије.

Државна церемонија обиљежавања 20. годишњице од почетка бомбардовања одржава се у Нишу. Дану сјећања присуствује државни врх са предсједником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић на челу.

Тачно у 19.45, звуцима сирена за узбуну и гашењем свјетла, почело је централно обиљежавање 20. годишњице од почетка бомбардовања у Нишу.

Петријарх српски Иринеј рекао је на вечерашњој академији у Нишу да су звуци сирена које смо чули прије 20 година који су упозоравали на убитачно оруђе, још присутни код наших људи - у њиховим сјећањима и сновима.

“Ти дани су најтрагичнији у блиској историји за које би ми жељели да се никада нису десили, не само нашем народу, већ никоме на свијету. То су звуци пакла и мржње који долазе из дубине човјекове душе. Одакле та мржња да се уништи оно највредније под сунцем, а то је људско биће ни криво ни дужно”, рекао је патријарх Иринеј.

Он је додао да тих 78 дана, да су били случајно радосни, били би предуги, а камоли, како је рекао, 78 дана константног бомбардовања.

Истиче да је још трагичније то што су у бомбардовању учествовали “наши бивши савезници и пријатељи, који су своје савезништво претворили у непријатељство према нашем народу”.

“Са овога светог мјеста могу само рећи да ће им само Бог судити и да их препустимо правди и истини, а нама остаје да пригрлимо своју отаџбину са много добра у њој. Да се зближимо јер је наша снага у јединству”, рекао је патријарх.

 

Академији присуствују и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик као и делегација Владе Српске.

 

Патријарх Иринеј ће вечерас служити молебан у центру Ниша. Код Споменика жртвама НАТО агресије положени су вијенци и одржано опело.

 

У Београду су положени вијенци на Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990-1999, поводом Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања.

 

Напади су трајали без прекида 78 дана, током којих су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Према процјенама различитих извора, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Одлука о почетку напада на СР Југославију донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније усвајањем Резолуције 12-44.

Србија је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Најприје су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске. Прва бомба у Београду пала је на брду Стражевица.

“То је била НАТО агресија и ми то умијемо да кажемо. И сваког 24. марта сам са нашим народом и шаљем поруку да такве ствари никад више не смију да се понове” изјавио је предсједник Републике Србије Александар Вучић.

За НАТО није било забрањених мета. У ноћи 23. априла, у нападу на зграду РТС-а погинуло је 16 радника. Био је то први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Симбол страдања Србије у бомбардовању била је трогодишња Милица Ракић, коју је усмртио гелер у кући у Батајници. Током агресије повријеђено је чак 2.700 дјеце и 1.142 припадника Војске и МУП-а.

Упркос тим чињеницама, НАТО и данас тврди да је бомбардовање Југославије било потребно и легитимно. Амбасадори осам земаља чланица НАТО-а изразили су жаљење због цивилних жртава, истичући да је 24. март дан када је дипломатија подбацила.

Стални представник Русије при Европској унији Владимир Чижов рекао је да је “НАТО покренуо рат у Југославији без подршке Савјета безбједности, а на основу намјештеног инцидента у селу Рачак”.

“Војска Југославије је тада оправдала очекивања својих грађана. Исто то чини данас Војска Србије, способна да одговори свим изазовима”, истакао је командант гарнизона, касарна Југовићево Зоран Нацковић.

Око 1.100 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила. НАТО је изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина. Употребљена је забрањена муниција са осиромашеним уранијумом. Србија још испитује посљедице тог загађења.

Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна '99, а три дана потом почело је повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана