Мира Марковић преминула услијед упале плућа

Према незваничним информацијама, она је преминула у болници у Москви.

Драган Радовић из Удружења слобода рекао је Тањугу да је у контакту са породицом и да је Марковић преминула од упале плућа након двије операције.

Она је наиме, прије више од мјесец дана пала и сломила десну руку, због чега је морала да лежи, па је дошло до компликација и воде у плућима што је изавало упалу и довело до смрти.

Радовић је пренио да је она жељела да буде сахрањена у Пожаревцу на гробном мјесту уз супруга, али да ће коначну ријеч о томе дати породица.

Умрла је у Русији која јој је 2010. године дала азил, пошто је била у бјекству од правосудних органа Србије, који су за њом расписали потјерницу у оквиру истраге за злоупотребе са додијелом државних станова 2000. године.

Марковићева је рођена 10. октобра 1942. у Пожаревцу.

Студирала је социологију на Универзитету у Београду, гдје је и докторирала.

Била је професорка социологије на Природно-математичком факултету у Београду. Социологију је предавала и као редовна професорка на Америцко-француском универзитету за менаџмент у Београду и на Факултету за међународни менаџмент у Београду. Поред тога била је и редовна чланица Руске академије друштвених наука, гостујући професор Московског државног универзитета Ломоносов и почасни професор Универзитета Ломоносов у Москви.

Објавила је око 100 радова из подручја социологије, као и два уџбеника социолошке тематике. Дјела су јој преведена на многе језике, као што су руски, енглески, кинески, грчки.

Поред академске каријере, најпознатија је била по политичком ангажману.

Била је један од оснивача ЈУЛ-а, коју су чиниле 23 љевичарске и комунистичке партије.

До октобра 2000. године њена странка је била главни коалициони партнер Милошевићевој Социалистицкој партији Србије (СПС).

Против Мирјане Марковић је неколико година након пада Милошевићевог режима подигнута оптужница поводом тврдњи тужилаштва да је Живку Кнежевић, бившу генералну секретарку Владе Републике Србије и чланицу Комисије Владе за стамбена питања подстрекавала на злоупотребу службеног положаја, односно на додјелу стана дадиљи њеног унука Илони Пешић, која иначе није за то имала законом предвиђене услове.

Због избјегавања суђења, а потом и бјекства из земље, српски Интерпол 2005. године расписао је потјерницу за Марковићевом.

Представници Генералног тужилаштва Русије 2010. године саопштили су да Марковићева у тој држави ужива статус политичке избјеглице и да није могуће њено хапшење по потерници српског Интерпола.

Због бјекства Марковићева није присуствовала ни сахрани супруга, који је у марту 2005. године преминуо у притвору Хашког трибунала, гдје му се судило за ратне злочине током сукоба на територији бивше Југославије.

Поред оптужби за подстрекавање на злоупотребу службеног положаја, Мирјана Марковић је у медијима незванично помињана као могући налогодавац убиства Ивана Стамболића и Славка Ћурувије, те као организатор групе за шверц цигарета, али поводом тих навода никада није саслушана.

Прошлог мјесеца Апелациони суд у Београду укинуо је пресуду којом је послије 19 година, осуђена на годину дана затвора због злоупотребе службеног положаја приликом додјеле државних станова 2000. године.

Том одлуком наложено је да јој се суђење понови пред Вишим судом у Београду и отклоне све нелогичности из пресуде и повреде кривичног поступка. При томе је наведено да није јасно због чега првостепени суд није закљуцио да је кривично дијеле застаријело, с обзиром да је Марковицева оптужена да је дјело извршила у септембру 2000. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.