Бајатовић: Планиран крак Турског тока према Бањалуци

Бајатовић је рекао новинарима у Бањалуци да ће тај крак ићи ће од нове компресорске станице смјештене између Инђије и Београда, до границе.

"Од границе ће вероватно бити упарено са изградњом новог ауто-пута и планирамо да дође до Бањалуке, те даље до хрватске границе", рекао је Бајатовић, који у Бањалуци учествује на научно-стручној конференцији "Турски ток, геостратешки интерес западног Балкана - изазови и прилика за БиХ".

Он каже да су за изградњу крака гасовода до Бањалуке, а касније и до хрватске границе заинтересовани "Србија гас" и "Гаспром", као и да ће цијеви бити пречника 500 милиметара, а радни притисак 50 бара.

Бајатовић је истакао да тај пројекат представља развојну шансу за Републику Српску, али и читаву БиХ, јер ће се предвидјети прикључци и за Федерацију БиХ (ФБиХ), уколико то они желе.

Он сматра да је директни интерес Српске, али и ФБиХ да имају на располагању гас као енергент.

"Одговарајући уговори биће врло брзо потписани и руски жГаспромж је већ резервисао одређене количине гаса за Републику Српску", рекао је Бајатовић.

Он је подсјетио да је "Србија гас" раније преузео већи дио дионица предузећа "Бијељинагас", као и да ће врло брзо бити завршена гасификација Бијељине, која ће ускоро бити први град у Српској који ће бити у потпуности гасификован.

Бајатовић је навео да су у Србији почели радови на "Турском току", те да је до сада урађено око 30 километара у варовима, као и да је стигло више од 120 километара цијеви.

Он је истакао да је у Бугарској у току избор новог извођача радова, а ових дана се очекује да Србија, Бугарска и Мађарска усагласе све тачке прелаза гасовода.

Бајатовић каже да је цијев која иде кроз Црно море већ близу турске обале, додајући да се "Турски ток", који је нека умањена верзја некадашњег "Јужног тока", гради и како би се избјегли одређени геостратешки проблеми.

Драгана Калабић из Министарства енергетике и рударства Републике Српске рекла је да је процијењена вриједност радова за дистрибутивну мрежу, према Студији развоја енергетског сектора Српске, око 355 милиона КМ, док ће за изградњу транспортног гасовода бити потребно обезбједити око 155 милиона евра, али да још нису урађени главни пројекти.

Она је навела да је овај гасовод значајан за Српску, али и цијелу БиХ са аспекта обезбјеђења овог енергента и реализације националног пројекта "Гасификација Српске од Бијељине према Бањалуци".

"Овај пројекат је комерацијалан јер ће на тај гасовод бити повезани сви већи индустријски потрошачи као што је Термоелектрана жУгљевикж, гдје се планира изградња блок станице од 300 мегавата и која би користила гас за производњу струје", навела је Калабићева.

Она је додала да ће на гасовод бити прикључени и Рафинерија уља, те Рафинерија нафте, који ће користити до 400 милиона метара кубних гаса, а у Бањалуци је планирана изградња постројења за производњу електричне енергије са гасом као енергентом.

"Гасовод би повезивао све веће урбане центре уз ријеку Саву, тако да на гасификацију Српске треба гледати као на важан пројекат који ће омогућити њен свеукупан економски развој, те обезбјеђивање еколошког енергента за потрошаче", нагласила је Калабићева.

Глави уредник загребачког портала "Геополитика њуз" Зоран Метер навео је да сваки пројекат овог обима има двије карактеристике - геополитичку и тржишну, истичући да је гасификација потребна овом региону.

Он је истакао да је у процесу гасификације потребно сагледавати и контекст сукоба САД и Русије на глобалном нивоу, те додао да ће се ствар свести на то да ли ће САД покушати да спријечи пројекат "Турског тока" по сваку цијену или ће доћи до неког компромиса.

Метер сматра да би тај компромис представао питање да ли ће Мађарска узимати само руски или и гас са компресорске станице са Крка.

Организатор овог научног скупа је бањалучко Удружење "Центар за лобирање", који је међу закључке и препоруке ове конференције навео да је за БиХ важно да води рачуна о властитим интересима, не игноришући важне међународне и регионалне пројекте, а посебно оне од којих зависи њена будућа енергетска безбједност.

Закључак је да је у том случају прикључење Републике Српске на "Турски ток" економско, а не политичко питање. Међу закључцима са скупа истакнуто је да овај регион треба да искористи свој географски положај и постане транзитно стратешки важан за снабдијевање гасом потрошача у западној Европи и да у том смислу БиХ треба да заузме активнију улогу и укључи се у реализацију копненог дијела "Турског тока" вођена својим интерсима и могућностима развоја гасификације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.