Покушај затирања Срба на Козари

Срна

Њемачки војници и усташе напали су на јучерашњи дан прије 77 година народ Козаре, починивши један од највећих ратних злочина на просторима бивше Југославије у Другом свјетском рату.

Српско становништво је убијано и расељено, а посебно страшан злочин почињен је над дјецом. Офанзива Нијемаца и усташких јединица, око 40.000 војника, затворила је обруч око слободне територије козарске области. Око 80.000 српских цивила нашло се на удару нацистичких снага, а бранило их је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда.

Ипак, Козарчани су издржали 50 дана тешких борби - погинуло је око 1.700 партизана, али је на неким мјестима обруч пробијен и спасено је око 15.000 цивила. Нијемци и усташе спалили су и опљачкали сва српска села, побили дио становништва, укључујући рањенике, а око 60.000 цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац. Агресорске снаге сачињавали су дијелови Треће њемачке дивизије, као и главнина Првог збора, односно корпуса усташке Независне државе Хрватске (НДХ).

Најужаснија је судбина српске дјеце са Козаре - нека су побијена пред кућама заједно са цијелим породицама, а нека су одвојена од родитеља и завршила у логорима за дјецу у НДХ. Мајке су одвајане од дјеце и упућиване на рад у Њемачку у нацистичке логоре, а малишани пребацивани у посебне логоре, гдје су многи поумирали од глади и тифуса.

Многи малишани су додијељени породицама у НДХ - неки су након рата тражили своју праву родбину, а неки заувијек остали несвјесни свог поријекла јер су били сувише мали да би запамтили или су им породице побијене. У спасавању српске дјеце из усташких логора нарочито се истакла Диана Будисављевић, која се бавила хуманитарним радом у Загребу. Она је успјела да хиљаде српских малишана склони из Јасеновца, Сиска и других логора.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана