Јелена Видовић, костимограф, и Марија Калабић, сценограф, о раду на представи “Злочин и казна”: Постављање класика увијек изазов

Миланка Митрић
Јелена Видовић, костимограф, и Марија Калабић, сценограф, о раду на представи “Злочин и казна”: Постављање класика увијек изазов

Морала сам водити рачуна о карактерима и социјалном статусу ликова и, узимајући у обзир све те факторе, креирати скице костима за представу. Представа је велика, у њој учествује читав ансамбл Народног позоришта Републике Српске, а ангажовани су и спољни сарадници, тако да је рађено око 30 костима за представу.

Рекла је ово у разговору за “Глас Српске” костимограф Јелена Видовић о припремама представе “Злочин и казна”, која ће премијерно бити одиграна сутра у 20 часова на великој сцени Народног позоришта РС. Поразговарали смо са њом и сценографом Маријом Калабић о раду на оживљавању поменутог комада у режији Душана Петровића.

ГЛАС: Како сте бирали костиме за ову представу? Колико је унесено духа времена у сам избор костима и шта Вам је највише помогло приликом одлучивања?

ВИДОВИЋ: У првом разговору са редитељем Душаном Петровићем договорено је да костим буде реалистичан, тј. да буде рађен костим из епохе у којој је роман писан, а то је половина 19. вијека. Та епоха је карактеристична по томе што се мода тог времена може подвести под викторијански стил, који карактеришу слојевитост, профињеност и луксузни материјали.

ГЛАС: Каква је била ваша заједничка сарадња?

КАЛАБИЋ: Радиле смо засебно, свака у свом сектору, али вођене истом диригентском палицом редитеља Душана Петровића. Резултати нашег рада срели су се пре неки дан на сцени кад је постављена сценографија и глумци се костимирали - мислим да је резултат изузетно складно решење и да су се костими и сцена потпуно уклопили у целину представе.

ВИДОВИЋ: Ово је моја прва сарадња са сценографом Маријом Калабић. Комуникација је првенствено ишла преко редитеља, чија је идеја била да сценографија буде модернија, стилизованија, са назнакама простора и сведена у боји. Костим, супротно томе, потпуно одговара том периоду, половини 19. вијека, нема стилизације. Тим спојем представа је добила веома занимљив визуелни идентитет, а уз ауторску музику и свјетло, ствара се изузетна атмосфера у којој глумци могу да покажу сву раскош свог талента.

ГЛАС: Колико је значајна представа “Злочин и казна” у данашње вријеме и овдје код нас?

ВИДОВИЋ: Значај постављања једног оваквог класика, ремек-дјела, на даске НПРС је велик. Увијек ми је изазов када радимо овако велики комад да видим како ћемо одговорити на њега. Значајно је за напредак умјетника, да се развија кроз рад на великим књижевним дјелима, кроз промишљање, рад, превазилажење препрека на које у процесу наилази. Умјетник се развија и напредује на личном и професионалном нивоу.

КАЛАБИЋ: Постављање класика, ако је искрено и поштено рађено на томе, што у овом случају беспоговорно јесте, увек је значајан позоришни догађај.

ГЛАС: Какав је био процес Вашег рада на сценографији за поменуту представу?

КАЛАБИЋ: Углавном исти као и за сваку другу представу - читање текста, тј. адаптације, разговори са редитељем, сакупљање инспирација и илустрација, израда идејних скица, разрада, маркирање декора на сцени за глумачке пробе, рад у радионицама, поставка готовог декора на сцену и праћење проба.

ГЛАС: Које су највеће потешкоће на које сте наишли приликом припремања за овај комад?

ВИДОВИЋ: Радити 30 костима из епохе био је изазов у креативном, али и у техничком смислу. Ми у НПРС смо уигран тим, тако да већих потешкоћа није било. Иза нас је велики рад у ком ће публика у наредном периоду моћи да ужива. Велики рад је уложен у ову представу. Умјетнички и технички сектор је два мјесеца вриједно радио да би публици омогућили да ужива у оваквом спектаклу. Резултат је представа која ће у сваком смислу испунити очекивања и која ће својом слојевитошћу и комплексношћу тражити да буде изнова погледана.

КАЛАБИЋ: Било је изазовно прилагодити епоху савременом позоришту, пренети дух времена, али бити и савремен у ликовном сценском језику. А надам се да смо успели  у томе.

Инспирација

ГЛАС: Шта Вам је била највећа инспирација за рад на овом комаду?

КАЛАБИЋ: Конкретно за овај рад то је био, пре свега, избор самог материјала - све је у дрвету, као и архитектонски елемент -  решетке (и као нпр. кровне косине, али и као метафора - решетке).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана