Крађа, ћутање, паника

Глас Српске 25.09.2007 00:00

Пише Бранка СТЕВAНДИЋ

КAДA нема своје, човјек, најчешће, посеже за туђим. Својеврсну крађу починили су и библиотекари Националне и универзитетске библиотеке БиХ, јер, како другачије објаснити њихов покушај да фалсификују историју. Бескрупулозно су пружили руку ка српским писцима, језику и књижевности. Ухваћени су, међутим, на дјелу и сада још остаје да видимо хоће ли вратити украдено и какву ће казну сносити због свог безобразног покушаја. Логично би било да у одбрану српског језика стану српски писци и надлежне институције и истрају на исправљању грешака и кажњавању криваца, посебно што се у досадашњем јавном очитовању из НУББиХ не назире ни мрвица кајања. "Нема никакве скандалозне грешке у каталогизованом систему НУББиХ. Сви до једног у скупини поменутих писаца су из БиХ", навели су у саопштењу упућеном нашем листу. Па, вријеме је да их неко упути: прво, да босански не постоји и да им се језик може звати само бошњачки по називу народа, а никако босански по називу државе, јер и у Уставу БиХ недвосмислено стоји "језик којим говоре Бошњаци", друго, да је, без обзира на то гдје је живио и стварао, на примјер, Иво Aндрић писао на тадашњем српскохрватском језику, и треће, крађа је кривично дјело. Морали би знати и да је све већ записано, управо, у књигама оних које су покушали посвојити - Aндрића, Селимовића, Кочића, Ћопића... Давно су они записали чији су и коме припадају. Српски лингвисти и књижевници нашли би, сигурно, још више аргумената и доказа који су на страни српског језика, али већина их ћути. Нијема је и Aкадемија наука и умјетности Републике Српске. Значи ли то, можда, прећутно слагање и одобравање сарајевског каталогисања српских писаца у Виртуелној библиотеци БиХ или нашим умним главама треба више времена за размишљање и тражење излаза из овог ћорсокака или, можда, цијелу ствар сматрају смијешном, а нас параноичним... A нас, заиста, паника хвата већ при помисли да су погрешни подаци о Петру Кочићу, који га сврставају међу тзв. босанске писце, доступни свима на сајту Виртуелне библиотеке БиХ и да би могли бити трајно унесени у каталоге многих међународних библиотечких институција и асоцијација. Јер, подаци попут ових у НУББиХ узимају се свагдје у свијету као непогрешиви, и како ће нам онда потомци за сто година неком странцу објаснити, ако сада пропустимо прилику да грешке исправимо, да је Кочић српски писац и да је у својим дјелима писао управо против покушаја стварања босанског језика и нације. Или то није битно!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.