Виза за будућност

Милијана Латиновић

Сектор информационих технологија “крије” послове будућности, а све веће интересовање за диплому ИТ стручњака влада и у Републици Српској. Очигледно је да свијетла будућност очекује све који су добро савладали програмирање и пословно-комуникацијске вјештине, јер су плате у тој бранши неколико пута веће од просјека, а на бироима за запошљавање уопште нема кадра тог профила.

Да је БиХ у дефициту када је ријеч о том кадру потврђује анализа према којој ће Републици Српској и ФБиХ у идуће три године бити потребно око 6.000 ИТ стручњака, док их, примјера ради, сусједној Србији већ недостаје око 30.000. Да би обезбиједили квалитетан кадар неопходан за успјешно пословање бројних компанија, надлежни у Српској покренули су пилот-пројекат ИТП 100-ИТ преквалификација који подразумијева интензивну обуку 100 високообразованих особа које се налазе на списку незапослених републичког Завода за запошљавање. То је одлична прилика за све оне који са факултетском дипломом већ годинама чаме на бироу за запошљавање чекајући посао у струци.

А да су многи у пројекту преквалификације препознали визу за будућност потврђује податак да се на конкурс за преквалификације пријавило дупло више кандидата него што има мјеста на обуци. По диплому ИТ стручњака похрлили су бројни професори, психолози, историчари, као и по један новинар и стоматолог. Уколико све буде текло према плану идејних твораца тог пројекта, за мање од пола године 100 полазника добиће диплому са којом су им отворена врата свих домаћих, али и иностраних компанија које запошљавају кадар тог профила. Добро је што је Република Српска направила искорак и настоји да прати свјетске трендове. Велика заинтересованост за ИТ преквалификације свакако потврђује да смо на добром путу. Међутим, они који су годинама кројили студијске програме требало је много прије да преполове уписне квоте на праву и економији, гдје се  школовало највише кадра за биро, и више пажње посвете информационим технологијама и професијама које су прозор у свијет. Чињеница је да су хиљаде младих људи чије дипломе годинама скупљају прашину потрошили и вријеме и новац узалуд јер посла у њиховој струци нема. Професију су, истина, бирали сами, или евентуално према жељама родитеља. Међутим, колико на бироу чекају посао, показало се да су ипак изабрали погрешно. Због тог зачараног круга у којем се вртимо годинама, институције РС сада издвајају додатни новац да би те људе преквалификовале и “дале им хљеб у руке”. 

Остаје нада да ће ово бити само један у низу свијетлих примјера како бисмо у будућности обарали рекорде по броју запослених и једном заувијек ставили тачку на школовање кадра за биро.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана