Српска посла, Братић мој

Дарко Момић

Јединство српских политичких партија демонстрирано на прошлоседмичном састанку код српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика није потрајало ни седам дана.

Посланици СНСД-а и ПДП-а прије два дана су у републичком парламенту водили жестоки вербални рат. Ни једни, ни други нису бирали ријечи, оптужбе и увреде у расправи о приједлогу ПДП-а да се у дневни ред Народне скупштине Републике Српске уврсти одлука о смјени потпредсједника Скупштине и функционера СДА Сенада Братића.

ПДП-овци су свој приједлог темељили на тврдњама да функционери странака које доводе у питање име Републике Српске не заслужују да буду у руководству највећег законодавног тијела у Српској. На прву би се рекло да им је аргумент оправдан, а у ствари је ријеч о јефтином политикантству и политичкој кратковидости. У намјери да се мало додворе бирачима у Српској, ПДП-овци су полетјели да се прикажу већим Србима него што треба и затражили су освету и одмазду за иницијативу СДА. Било би у реду, што су им поручили и из СНСД-а, да су затражили да се њихова иницијатива у складу са договором и закључцима састанка код Милорада Додика нађе на првој редовној или ванредној сједници Народне скупштине након што СДА и званично упути своју сумануту иницијативу Уставном суду БиХ. То би било и политички мудро и национално одговорно, а журбом су само ризиковали да оштрицу оптужби због евентуалне Братићеве смјене окрену према Републици Српској. (Додуше, могуће и да им је то био циљ, али у том случају су све оптужбе СНСД-а на њихов рачун да су издајници благе.)

С друге стране, нису ни посланици СНСД-а показали превелику државничку мудрост, јер умјесто да се зауставе на наведеним осудама иницијативе ПДП-а, и они су показали да им је коришћење отрцаних фраза и флоскула јаче страна од познавања законодавства на нивоу БиХ. Посланици најјаче српске странке тражили су да министри из ПДП-а, али и СДС-а поднесу неопозиве оставке на функције у Савјету министара БиХ, уз образложење да је на његовом челу такође кадар СДА Денис Звиздић, који је много здушније него Сенад Братић подржао иницијативу своје странке, да тако блокирају рад Савјета министара и да ће СНСД у том случају аутоматски подржати приједлог ПДП-а. Исто као и за иницијативу ПДП-а, на прву би се рекло да су им аргументи оправдани, а у ствари су заборавили на измјене и допуне Закона о Савјету министара БиХ из 2007. године које је наметнуо тадашњи шеф ОХР-а Мирослав Лајчак, којима се практично онемогућава блокада рада и одлучивања у Савјету министара у случају недоласка министара из једног народа на сједнице.

Е зато се оно што и једни и други раде на сједницама Народне скупштине Републике Српске не зове политика, већ - српска посла.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана