Специјална представништва

Дарко Момић

У праву је министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић када каже да Српска треба да јача мрежу својих представништава у иностранству. У праву је и да треба ојачати везе и сарадњу са дијаспором, а није нимало погрешна ни тврдња да је Русија важан партнер Српске и да ће недавно отварање Трговинског представништва РС у Санкт Петербургу за које су Руси бесплатно уступили простор сигурно дати праве резултате.

Све је у праву, само би било лијепо када би јавност упознао са неким конкретним корацима које ће предузети на реализацији наведених циљева. Да јавност чује бар какви се то “прави резултати” очекују од трговинског представништва на сјеверу Русије или шта подразумијева јачање сарадње са дијаспором.

Могуће је да су постојећа Представништва РС дала конкретне резултате, али они нису на прави начин представљени јавности. Обични грађани знају да постоје нека Представништва РС, али прича о њима се нашла у жижи интересовања тек када су у јавност испливале информације о не баш најјаснијем статусу, да не кажемо, (не)постојању Представништва РС у Израелу. Са изузетком шефа московског Представништва Душка Перовића, који бар по функцији носи заслуге за долазак шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова у Бањалуку и вишеструке одласке донедавног предсједника РС Милорада Додика у Кремљ, нема доказа да су шефови осталих представништава РС урадили нешто конкретно и корисно.

Али то не значи да треба укинути представништва. Напротив, треба замијенити оне који их воде и који не дају резултате, а идеју о отварању нових представништава Српске свакако треба спровести у дјелу, а ево и јефтиног и ефикасног начина да се то уради.

Зашто се мрежа Представништва РС не би појачало тако што би Српска, позивајући се на Споразум о специјалним и паралелним везама, тражила или молила Србију да јој уступи по једну канцеларију у оквиру своје дипломатско-конзуларне мреже. Нема никакве сумње да би у амбасадама или конзулатима Србије у Пекингу, Риму, Минхену или Чикагу могао да се нађе по један собичак у којем би службовао представник РС?

Што се тиче јачања сарадње са дијаспором, зашто никада ниједна политичка партија, па ни она која је скоро деценију и по најјача парламентарна странка у Српској, није “први компенз” за Народну скупштину РС дала представнику дијаспоре?

Биће да никоме није пало на ум!

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана