Путинов пут

Вељко Зељковић

Предсједник Русије Владимир Путин већ има село названо по свом имену, воштану фигуру, бренд шљивовице, а ускоро ће добити и цркву “Путинку”. Судећи према његовом посљедњем доласку и еуфорији која је владала у Србији и Српској не би зачудило да још понешто симболично добије његово име.

 

Вријеме када је Стаљину речено историјско “НЕ” је одавно иза нас. Од тада, па до данас, Русија је прошла кроз разне недаће и изазове. И тешко се борила са њима. А онда се појавио он. Прагматичан и одлучан да овој некада моћној царској држави поврати стари сјај. Није му много требало. Посложио је коцкице и вратио ову државу на мјесто које јој и припада, али и из коријена промијенио руску спољну политику. 

За вријеме своје владавине Путин никада није, попут својих америчких, британских и француских колега или званичника из Брисела, пријетио и руке завртао. За разлику од својих западних колега за које важи она “Не вјеруј Данајцима ни када ти поклоне носе”, Русија у ери Путинове владавине није обећавала, па лагала, а ни своје пријатељство ничим условљавала, па ни евентуалним неуласком у Европску унију.

Злобници ће рећи како они то раде како би остварили своје политичке и економске интересе на Балкану.  Истина. Али, шта ту има спорно? Интерес Русије на Балкану, поред културних и духовних веза које повезују Србе и Русе, огледа се у за њих веома битне двије ставке. Прва је везана за енергетику, а друга на ширење НАТО. И то у Кремљу не крију.

Поред тога, мале и незаштићене земље су увијек тежиле да имају моћног савезника, који би их штитио од разних освајачки настројених хорди. Јачање Русије био је знак и руководству Српске и Србије да се поново окрену ка Кремљу. До сада је то донијело многе бенефите. Москва је показала да као гарант Дејтонског мировног споразума неће дозволити измјене овог документа који би био на штету српског народа. Заустављене су и многе штетне и злонамјерне декларације у Савјету безбједности УН, али и реализоване и најављене многе вишемилионске инвестиције. Остварена је и значајна културна и образовна сарадња, али и отворена могућност да се лица која болују од најтежих болести лијече у некој од најмодернијих руских болница.

С друге стране шта је Српска имала од “осталих”? Ништа!

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана