Припадање и пропадање

Дарко Момић

Лидери шест владајућих странака крајем прошле седмице на Мраковици су се договорили да се држе заједно до општих избора 2022. године. Први међу њима, лидер СНСД-а Милорад Додик, потврдио је то новинарима и рекао да би шефови партија које владају Српском требало да се поново састану 15. маја и направе први анекс на постигнути Споразум о заједничком дјеловању који ће тачно утврдити “шта којој партији припада”.

Према нацрту поменутог анекса, који је преко наших страница доспио у јавност, СНСД-у треба да припадне далеко највећи дио колача јер ће кадрови ове странке руководити са 47 јавних предузећа, агенција, завода, института, итд. Осталим партијама припашће знатно мањи дио, па ће тако ДНС и социјалисти морати да се задовоље са по девет директорских фотеља, углавном оних које су им припадале и у досадашњем периоду и у којима су сједили њихови функционери, док ће кадрови ДЕМОС-а бити на челу чак седам јавних предузећа и установа, од којих су свакако најзначајнији РиТЕ “Угљевик” и “Аутопутеви РС”.

Лидер Уједињене Српске Ненад Стевандић јуче се похвалио да је његова странка остварила највећи успон у Српској, у шта је сигурно рачунао и директорске функције које, према првом анексу, треба да припадну његовој странци, од којих је најатрактивнија и најзвучнија она у “Поштама Српске”. Ако се суди по квантитету, најновији члан владајуће коалиције, НДП, са три директорске фотеље које су му припале и нема превише разлога за задовољство, али, ако се узме у обзир да су међу њима “Електрокрајина” и прилично (самоза)тајна Републичка дирекција за промет наоружања и војне опреме, онда је јасно да је квалитет однио побједу над квантитетом.

Али, оно најзначајније и оно на чему треба да буде акценат није број директорских фотеља или квалитет и значај предузећа, установе или институције о којој се ради, већ управо - припадање. Превише олако се прелази преко тога да политичке партије дијеле јавне ресурсе као ћаћевину, при чему апсолутно нема разлике ни међу странкама, ни међу нивоима власти о којима се ради.

Фотеље се једнако дијеле без обзира на то да ли се ради о локалном, републичком или нивоу заједничких институција, при чему се потпуно гази институт јавног конкурса на којем касније формално и “у складу са законом” најбоље рангиран буде кандидат странке којој је та фотеља “припала”. Добро сте и прочитали и закључили, прво буде одређено којој странци шта припада, а онда буду расписани конкурси на којима се бирају најбољи кандидати.

Елем, можда је управо због тога јако мала разлика између ријечи припадање и пропадање, али јако велика између припадање и одговорност.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана