Права и повјерење

Ведрана Кулага

Бањалука и околина нашли су се посљедњих дана у жижи интересовања јавности након што су на површину испливале информације о присуству опасног уља у дијелу града, сумњивим мрљама на Врбасу и Врбањи и начинима на које се о томе расправљало у институцијама, али и на друштвеним мрежама.

Очи бројних грађана су, с правом, данима упрте ка надлежним установама од којих очекују истину о томе да ли је њихово здравље угрожено због свих могућих опасности које вребају из наводно загађеног земљишта и воде.

Њихово право је да знају праве информације у право вријеме, а не да чекају да се прво прошире друштвеним мрежама па да тек онда реагују. Такав став и такво понашање најчешће додатно само прошире страх, оправдан, код грађана јер није мала ствар сазнати да у “комшилуку” имају опасне материје које могу да доведу до озбиљнијих посљедица.

За сваку осуду је понашање свих појединаца ако се покаже да су намјерно и свјесно покушали чак да прикрију опасност тако што су уљем натопљено земљиште засули шутом, али и дио “премјестили” на другу локацију и тако угрозили мјештане.

Резултати анализа свих узорака који су узети протеклих дана треба да покажу да ли је и у коликој мјери затровано земљиште те на који начин је могуће да, у случају позитивних резултата, потенцијална еколошка катастрофа буде санирана. А штете у граду већ има.

Једна, и то никако занемарљива је то што грађани све више губе повјерење у градске и републичке институције и ослањају се на информације које им стижу са друштвеним мрежа. А то није добро ни за кога.

Дужност институција је да, наравно, раде свој посао и да на вријеме упозоре и обавијесте становнике о евентуалним опасностима које вребају из земље, воде, ваздуха, а кључне ријечи су “на вријеме”.

Паника, која се невјероватном брзином шири међу грађанима, никоме није потребна. На то треба да мисле и они који такве и сличне дезинформације шире на друштвеним мрежама, посебно када је ријеч о исправности воде за пиће.

Тешко је повјеровати да би некоме пало на памет да каже да је вода за пиће, а да она то није. У супротном, за такве и сличне би било тешко пронаћи и изрећи адекватну казну јер би на коцку ставили хиљаде живота.

Еколошки инцидент у ужем дијелу града мора бити расвијетљен до краја и на видјело морају изаћи све информације о томе ко је одговоран за појаву веома опасних материја, ко је требало да реагује, а није, до тога ко ће све сносити одговорност за опасност пред кућним праговима и баштама.

Надлежни морају добро засукати рукаве јер грађани имају право да знају да ли живе у безбједном окружењу, да ли пију исправну воду или беру здраве плодове на својим имањима.

Ситуација је веома озбиљна и захтијева озбиљну реакцију у право вријеме да би било спријечено ширење катастрофе. У сваком погледу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана