Посљедња шанса

Милијана Латиновић

Око 2.000 “старих” студената на оба јавна универзитета у Републици Српској добиће нову шансу да школовање приведу крају и коначно узму диплому у руке.

Надлежни су сагласни да Српска не би требало више да изгуби ниједног високообразованог човјека и због тога су још једном, тачније шести пут до сада, изашли у сусрет онима који студирају годинама. До продужења рока доћи ће измјенама и допунама Закона о високом образовању, које ће ићи у корист студената. Рок за окончање студија биће продужен до краја академске 2019/2020. године и та иницијатива би ускоро требало да се нађе пред посланицима у Народној скупштини Републике Српске.

Ово ће, кажу, бити и посљедња шанса за “старе” студенте, тако да већ од данас сви они треба да загрију столице и почну спремати испите.

Посљедња генерација ових студената уписана је, сада већ далеке, 2007. године. Није да није било времена да испити буду приведени крају.

Тешко је говорити о разлозима због којих је неко студент деценију, па и дуже. Вјероватно међу њима има и оних којима су препрека били финансијски или социјални разлози. Неки су почели да раде на другој или трећој години студија зато што су тако хтјели, а сигурно има и оних који су морали, да би себи обезбиједили новац за школарину. Таквима треба изаћи у сусрет и пружити прилику, иако их је и до сада било много. Они ће сигурно озбиљно схватити ову посљедњу шансу и чврсто је зграбити.

Међутим, не треба заборавити да међу “старим” студентима има и оних који нису ни уписали факултете да би их завршили. Зашто је тако знају само они сами. Прокоцкали су до сада пет додатних рокова и тешко је не запитати се да ли су овај нови уопште заслужили. Да су жељели да постану академски грађани, одавно би засукали рукаве и положили испите. Такви ће вјероватно и крај идуће академске године дочекати на истом мјесту, с истим бројем положених испита у индексу колико имају и данас.

Многи вјероватно и намјерно одуговлаче студије како би искористили бројне међународне програме размјене или стипендије које им се нуде како би отишли у иностранство. Многи су спаковали кофере и баш на тај начин заувијек отишли у европске земље, а њихови индекси још сакупљају прашину на домаћим факултетима. Велики је број “старих”студената који су свјесни и чињенице да то што заврше факултет у року није никаква предност на тржишту рада и да их највјероватније мјесто чека само на бироу јер посла нема ни за многе који су одавно индекс “окачили” о клин. Они који немају ниједан лични разлог да окончају студије и не виде никакву предност у томе требало би да положе испите бар да се одуже родитељима који су годинама улагали у њих и издвајали задњу марку за њихову школарину. Ако је тачна она стара да факултете не завршавају паметни већ упорни, посљедња шанса могла би бити крунисана са 2.000 нових диплома.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана