Ој, Косово...

Вељко Зељковић

Косово је сваким даном све даље. Све даље од своје матице. Даље од Београда. Остаје Србија полако без свог духовног светишта - без Косова и Метохије. Без манастира и цркава. Своје историје.

Под заштитом моћне Америке и бахате вашингтонске администрације ова јужна српска покрајина је сваким даном у све у чвршћем загрљају Тачија и екипе.

Они више и не крију како им је крајњи циљ - велика Албанија. Ради се о пројекту који су досадашње власти у Вашингтону подржавале. Дале су зелено свјетло за тако нешто иако су једно вријеме шиптарске војне формације називале терористичким. Подржали су их иако су знали и да у Приштини сједе политичари спорне ратне и криминалне прошлости, који су чак трговали и људским органима.

То је, уосталом, и рецепт којим су се до сада користили, “сарађивати” са корумпираним политичарима.

Слична паралела би се могла повући и са далеким Авганистаном. Свесрдну помоћ, у сваком смислу те ријечи, званични Пентагон је пружао екстремним исламистима који су се тада борили против Русије. На крају им се све то обило о главу.

Као и у овом случају, Русија је “кривац” за убрзање процеса на КиМ. Како су у Вашингтону схватили да “баћушка” сваким даном постаје све јачи и присутнији на Балкану, одлучише да додају гас, те дозволише властима у Приштини да формирају своју војску - оружане снаге које би убудуће, између осталог, требало да контролишу административну границу са Србијом, али и “интервенишу” и у оним територијалним јединицима са већинским српским живљем.

Рекло би се идеалан сценарио за неке нове оружане сукобе. Ако је неко хтио закувати ситуацију, није могао повући бољи потез. Да још једном запржи балканску чорбу.

Нажалост, у Бриселу на све ово гледају као са другог континента. Европа све ћутке посматра и толерише опасне потезе Приштине који могу запалити читав регион.

Е, моја Европо! Ој, Косово, земљо наших дједова! Или можда запјевати ону - Америка је земља проклета.

А шта може Србија у оваквим околностима? Држати главу уздигнуто и “борити” се до краја. Гледати у Русију. Осврнути се и на Европу и надати се да ће успавани политички естаблишмент из Брисела коначно прогледати, али и повући конкретне потезе који би могли ријешити ову ситуацију. Па нека буде и подјела КиМ. Боље и то него “остало”. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана