Краће листе чекања

Анита Јанковић-Речевић

Здравство Републике Српске годинама је грцало у дуговима, било битку са застарјелим апаратима, дугим листама чекања и несташицом лијекова, али у посљедње вријеме из медицинских центара и од радника у бијелим мантилима стижу махом лијепе вијести.

У овај сектор, који је жила куцавица сваке земље, Српска посљедњих неколико година улаже значајан новац. Граде се нове болнице, реконструишу домови здравља, модернизује опрема и едукује домаћи кадар у најугледнијим свјетским здравственим центрима, захваљујући чему готово сваки мјесец наши љекари обаве неки врло сложен оперативни захват, који раније није извођен на овим просторима.

Влада РС је од 2006. године до данас само у градњу и модернизацију Универзитетског клиничког центра (УКЦ) РС инвестирала око 350 милиона марака, а уложена средства и те како су оправдала своју намјену.

Напредак је посебно видљив када је ријеч о листама чекања, које су све краће.

Пацијенти су претходних година као један од најчешћих проблема у сектору здравства наводили предугачке листе чекања за поједине дијагностичке прегледе. У разним анонимним и јавним анкетама жалили су се да на термине, осим када су хитан случај чекају седмицама, мјесецима, а неријетко и по цијелу годину. Међутим, тај вишегодишњи проблем више није главна замјерка корисника медицинских услуга. Листе чекања за поједине дијагностичке прегледе знатно су скраћене и то толико да смо прешишали земље у окружењу.

Примјера ради, у Србији на магнетну резонанцу са анестезијом дјеца чекају до године, а слична ситуација је и у Хрватској, док у Српској малишани на тај преглед стижу за четири мјесеца.

У Фонду здравственог осигурања РС наводе да је то резултат поједностављених процедура, нарочито у области дијагностике и консултивно-специјалистичке заштите, док је листе чекања за магнету резонанцу и компјутеризовану томографију знатно скратило увођење приватног сектора у здравствени систем.

Нешто дуже листе чекања и даље су актуелне за ултразвук срца, мамографију, као и за операцију катаракте, али у фонду увјеравају да је слична ситуација и у развијеним земљама Европе. На примјер у Словенији, које је по много чему испред нас, ултразвук срца чека се и по годину.

Оно што је и даље болна тачка сектора здравства су достигла дуговања, која су премашила 1,070 милијарди марака. Иако се често обећавају финансијске инјекције спаса, чини се да поузданог лијека и излаза из тог зачараног круга још нема. Разни кредитни аранжмани који су болницама и домовима здравља помогли да дишу, само су их дубље гурнули у суноврат, због чега таква пракса треба да престане. Дугогодишњи проблеми не могу бити ријешени преко ноћи, али неопходно је скројити стратешки план који ће погурати здравство да исплива из дугова без додатних задужења. Како је пронађен новац за нове методе лијечења, савремену опрему, градњу нових објеката, може и за дугове.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана