Командна (не)одговорност

Дарко Момић

Свако је невин док се не докаже да је Србин. Велики Матија Бећковић овим ријечима је перфектно описао карактер Хашког трибунала и праксу по којој су српски официри осуђивани на најдраконскије казне “зато што су пропустили да спријече злочин или да казне починиоце”.

За разлику од њих, принцип командне одговорности није важио за хрватске, албанске или бошњачке официре и директне команданте јединица које су починиле злочине над српским војницима и цивилима. Послије сваке ослобађајуће пресуде за злочине над Србима од којих су најзначајније, али не и једине, ослобађање Анте Готовине, Рамуша Харадинаја или Насера Орића, ријечи Матије Бећковића добијале су на снази. Другим ријечима, Хашки трибунал је затворен, а прије тога је сам себи дао антисрпски печат који ће историја тек да утисне, али оно што се већ деценију и по дешава у “малом Хагу”, тј. пред Судом БиХ пријети да помрачи накарадну славу суда у Шевенингену.

Чак је и велики Матија занијемио од невјерице пред посљедњом правосудном срамотом из тзв. правосуђа БиХ којом је бивша припадница Армије РБиХ Елфета Весели осуђена на само десет година затвора за брутално убиство дванаестогодишњег српског дјечака Слободана Стојановића и још срамотнијим ослобађањем њеног команданта Сакиба Халиловића Кибета.

Како било шта рећи над правосудном срамотом и пресудом у којој се дословно наводи да је “Елфета Весели крива тако што је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, Оружаних снага БиХ (тзв. Кибетова група), поступала супротно Женевској конвенцији и неутврђеног датума у другој половини јула или првој половини августа 1992. године, на подручју Каменице, општина Зворник, убила дванаестогодишњег дјечака српске националности Слободана Стојановића”, а да се при томе поменути Кибе ослобађа било какве кривице чиме се потпуно занемарује принцип командне одговорности који каже да је “надређени одговоран за злочине које су починили његови потчињени, ако је пропустио да их спријечи или да их казни”. Упркос томе што је непобитно утврђено да је Сакиб Халиловић Кибе веома добро знао за злочин који је починила Веселијева и није предузео ниједан корак да је казни, судије Суда БиХ су још једном окренуле главу пред чињеницама и показале да се служе дуплим аршинима када се ради о командној одговорности.

Ако се дрзнемо, па парафразирамо великог српског писца, онда би његова мисао могла да гласи и “сваки командант је одговоран док се не докаже да није Србин”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана