Карта за Европу

Ведрана Кулага

БиХ одавно иде путем који води ка европској породици, али увелико касни за колегама из региона ка том циљу, који је подвучен у њеним стратешким документима.

Свима је јасно да је на том путу остало уписано више пехова него успјеха и да је ситуација веома често била таква да су након једног успјешног корака напријед слиједила два назад и зато и јесмо гдје јесмо и овакви какви смо.

Руже тренутно не цвјетају ни у Европској унији, а камоли у БиХ, која је, ето, ипак добила половином прошле седмице условно зелено свјетло за даљи пут ка пуноправном чланству и дефинитивно тешке задатке које мора да испуни како би званично добила статус кандидата.

Кројачи европског Мишљења о напретку БиХ јасно су ставили до знања да је крајње вријеме да коначно буде завршен процес формирања власти у БиХ јер су општи избори одржани још у октобру прошле године.

Тај корак је предуслов за почетак рјешавања свих постављених задатака на даљем путу ка ЕУ, а добар дио листе отпада на питања о којима годинама нема сагласности и о којима стране у БиХ имају тотално другачије виђење. Једно је спровођење одлуке Европског суда за људска права у  Стразбуру у предмету “Сејдић и Финци против БиХ”, која датира још из 2009. године, а у којој је суд обавезао БиХ да из Устава избаци дискриминишуће одредбе које онемогућавају припадницима националних мањина да буду кандидати за најважније функције у земљи. Република Српска је још прије доста година дала приједлог којим би било ријешено то питање, али је запело у односима између федералних партнера.

На списку домаћих задатака су и питања која се односе на позицију страних судија у Уставном суду БиХ, на које годинама упозорава Република Српска и која тражи да напусте позиције, а чему се противи дио странака из ФБиХ. И тако даље и тако даље.

Европа је пред домаће лидере поставила веома тешке услове ако се у узме у обзир актуелна политичка ситуација у БиХ, односно блокада која је више него видљива на терену и којој се крај тренутно не назире. Веће су прилике да би се могла чак и продубити и довести земљу у крајње неизвјесно стање.

У таквој ситуацију и таквим односима на политичкој сцени тешко се може и замислити да би БиХ ускоро могла да направи неки видљивији и значајнији напредак ка ЕУ.

А то јој је пријеко потребно. Мање због приближавања ЕУ, а више због тога да сачува што се сачувати може на својој територији.

Нико не може да порекне да је БиХ у великим проблемима, од политичких, економских, социјалних... Карта за Европу је стигла, а на домаћим лидерима је одлука да ли ће је искористити или поцијепати.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана