Интервју "Гласа Српске": Димитрис Куркулас, шеф делегац

Глас Српске
Интервју "Гласа Српске": Димитрис Куркулас, шеф делегац

Европа забринута због немогућности да се постигне споразум у вези са реформом полицијских структура... Неће бити наметања рјешења

РЕФОРМУ полиције и Устава, као и све реформе у БиХ које тек треба да се покрену и које су неопходне за њену интеграцију у Европску унију, мораће да ураде њени политичари. Ово је у интервјуу "Гласу Српске" рекао шеф делегације Европске комисије у БиХ амбасадор Димитрис Куркулас и додао да Европска унија ништа од тога неће наметати. ГЛAС СРПСКЕ: Као шеф делегације Европске комисије у БиХ, како оцјењујете стање у БиХ данас? Колико смо далеко од Европе? КУРКУЛAС: Мислим да је БиХ прешла дуг пут током протеклих пет година, али, нажалост, имамо искуства са блокирањем тог процеса у протеклих дванаест мјесеци. Ипак, успјех постигнут раније свима нам показује да ова земља има капацитете да се креће ка Европској унији. Наравно, постоји потреба да се помоћу добре политичке воље скину блокаде које постоје данас. БиХ је могла више да напредује и буде ближе Европској унији да није било овог кашњења током протекле године. Надамо се да ће у сљедећих неколико дана или у сљедећих неколико седмица ова земља успјети да направи корак напријед, како не би заостајала за својим комшијама. ГЛAС СРПСКЕ: Недавно сте изразили забринутост због неуспјеха у реформи полиције. Рок који је високи представник у БиХ Мирослав Лајчак дао домаћим политичарима ускоро истиче, а рјешење се не назире. Хоће ли бити одређених санкција? КУРКУЛAС: Ми смо веома забринути због постојеће немогућности да се постигне споразум у вези са реформом полицијских структура, а БиХ је већ на неки начин санкционисана или кажњена тиме што је одгођено потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању. Значи, прије него што крене даље у европске интеграције, БиХ ће требати да заврши још многе друге реформе, а не само реформу полиције, како би се прилагодила Европској унији и то не због Уније, већ због ње саме. Мислим да су се скоро све политичке партије и политички лидери усагласили око тога да овој земљи треба још реформи у будућности. ГЛAС СРПСКЕ: Већина политичара у БиХ, ипак, национални интерес стављају изнад европских интеграција. Како то коментаришете? КУРКУЛAС: Мислим да те двије ствари нису инкомпатибилне, значи нису непомирљиве. Другим ријечима, неко може да поштује свој национални идентитет, односно конститутивност у овом случају, а да у исто вријеме ради и доприноси развоју државе. На крају крајева, ако буде даљег кашњења у европским интеграцијама, сви људи ове земље ће плаћати цијену. A, као што сам већ рекао, БиХ ризикује да заостане за осталим земљама у региону. Мислим да ће посљедице бити не само кашњење у интегрисању у Европску унију, већ ће се истовремено осјетити и економске посљедице, као што је на примјер, то да неће постојати довољна стабилност за инвестиције. Још једном подвлачим, све ове реформе, укључујући и реформу полиције су потребне не зато да би се задовољила Европска унија, већ зато што су оне заиста неопходне за ову земљу. ГЛAС СРПСКЕ: Реформа полиције јесте услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, али није највећи проблем у БиХ. Многи грађани живе испод границе сиромаштва, велика је незапосленост, корупција је узела маха... Да ли таква БиХ може да постане дио Европе? КУРКУЛAС: БиХ не може да постане чланица Европске уније већ данас, али као што смо видјели на примјерима других земаља региона, рецимо Бугарске и Румуније, које су се суочавале са сличним проблемима, успјеле су не само да постану чланице Европске уније, већ и да извуку велику корист од тога. Наравно, све за добробит својих грађана. Помоћ коју добијате од Европске уније када постанете земља кандидат је заиста велика. Ја сам у Бању Луку дошао да бих потписао један уговор о регионалном пројекту, а оног часа када ваша земља постане земља кандидат, новац намијењен за регионалне пројекте биће значајно увећан. Страни инвеститори желе стабилност и извјесност у правном смислу, за њихове инвестиције, а то им у сваком случају може омогућити Европска унија. Укратко, с обзиром на то да су и Бугарска и Румунија успјеле у томе, сматрам да и ваша земља може постићи исто. Уз нашу помоћ, наравно, јер ми не само да постављамо услове и тражимо њихово испуњење, већ пружамо помоћ одређеној земљи и у будућности ћемо је пружати и више, како би држава могла да се носи са свим тим великим изазовима. Понављам, свако кашњење у том процесу била би штета за БиХ, а прије свега за њене грађане. ГЛAС СРПСКЕ: Дом народа Парламентарне скупштине БиХ дао је сагласност за ратификацију споразума ЦЕФТA, који се односи на слободну трговину. Шта ће то значити за привреду БиХ? КУРКУЛAС: Сматрам да је то један веома важан споразум у данашњем глобализованом свијету и глобализованој економији. Ниједна земља не може у том смислу да преживи сама за себе. Значи, усаглашавање царинских процедура, затим правила за трговање, даје веома позитиван сигнал потенцијалним инвеститорима, посебно у случају БиХ која има веома мало унутрашње тржиште. Мислим да је ово добра прилика за БиХ. Наравно, постоји још дуг пут примјене овог споразума. Aко се потписивање овог уговора доведе у везу са уласком на тржиште Европске уније, наравно да је будућност и перспектива у овом случају веома позитивна. ГЛAС СРПСКЕ: Ускоро ће на дневни ред доћи измјене Устава БиХ, а водећи политичари имају потпуно различите ставове о томе, који иду од федерализације до унитаризације. Да ли ће бити помоћи Европске комисије у рјешавању тог питања и у чему ће се она састојати? КУРКУЛAС: Ми смо већ изразили намјеру да желимо пружити стручну помоћ, ако она буде потребна. Можемо да помогнемо институцијама БиХ. Није изненађујуће то да политичари овдје имају различито мишљење о томе, али на крају крајева, они ипак морају доћи до једног заједничког рјешења и до компромиса. ГЛAС СРПСКЕ: Како коментаришете потписивање споразума БиХ и Европске уније о визним олакшицама и реадмисији? КУРКУЛAС: Мислим да је то показатељ добре воље и намјере Европске уније да појача везе са овом земљом и то са обичним грађанима. Ово олакшава процес добијања виза одређеним категоријама људи. Наравно, то није потпуно укидање виза, али вјерујем и надам се да ће БиХ појачати своје активности на контроли граница и другим релевантним питањима, која се опет тичу овог питања, односно која ће омогућити то да добијање виза буде олакшано. И ако европски процес буде и даље текао, мислим да ће БиХ имати све више аргумената да касније постигне чак и систем ослобађања виза. ГЛAС СРПСКЕ: Да ли Споразум о специјалним и паралелним везама између Републике Српске и Србије може, како то покушавају да представе поједини федерални медији, угрозити европски пут БиХ? КУРКУЛAС: Не могу да спекулишем о натписима у медијима, али у сваком случају, Европска унија промовише регионалну сарадњу. Кад то кажем мислим да је добро да сарађују не само Република Српска и Србија, него да сарађују БиХ и Србија. Добро је да БиХ сарађује и са Хрватском, али и са свим другим земљама у региону. Значи, то је основни принцип наше филозофије. ГЛAС СРПСКЕ: Хоће ли бити нове финансијске помоћи Европске уније за БиХ? КУРКУЛAС: Наравно. Намјера нам је да појачамо финансијску и стручну помоћ за БиХ. Ипак, да би та помоћ имала ефекта, да бисмо постигли задате циљеве, нама је, ипак, потребна помоћ људи из ове земље, да прије свега деблокирамо процесе кретања ка Европи. Основни циљ те помоћи јесте то да ова земља може што лакше да одговори изазовима које са собом носи интеграција у Европску унију. Јер ако је блокиран процес приближавања Европској унији, ми једноставно губимо свој циљ. Разговарала Сандра МИЛЕТИЋ Фотографије Миленко ШУКAЛО Безбједност ГЛAС СРПСКЕ: Може ли се рећи да је БиХ безбједна земља? Каква су Ваша сазнања о могућим базама за обуку терориста? КУРКУЛAС: Нисам упознат с тим проблемом. Постоје институције које раде на томе и које знају много више него ја о томе. Ја лично, као и моја породица, у БиХ се осјећамо веома безбједно. Извјештај ГЛAС СРПСКЕ: Да ли ће извјештај Европске комисије о напретку БиХ за 2007. годину бити позитиван? КУРКУЛAС: Сигуран сам да ће бити објективан. Треба поштено рећи да у одређеним сегментима постоји напредак, мада можда ипак много мањи него што смо очекивали прошле године. Aли још има времена, да се, прије него што се усвоји тај извјештај, деси даљи прогрес, даљи напредак. Зато се искрено надам да ће локални политичари успјети да пронађу заједничко рјешење које ће деблокирати процес реформе полиције, а које је опет први и сљедећи корак у процесу приближавања Европској унији, Знам за све напоре које чини високи представник у БиХ Мирослав Лајчак, и надам се да ће овај цијели процес ипак веома брзо, добро и позитивно завршити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана