Игре без краја

Жељка Домазет

До када ће тракавица звана формирање власти на нивоу БиХ трајати, то ни седам мјесеци након избора нико са сигурношћу не може прогнозирати. Мада је Република Српска у рекордном року формирала власт и послала своју репрезентацију да је заступа у заједничким институцијама, а исто то урадили и представници хрватског народа, игра због уласка на терен настала је када је СДА, странка која је међу Бошњацима добила највише гласова, почела да калкулише којекаквим условљавањима и испробавањима коме ће дати дресове да их са њима представља на терену БиХ. Почела су силна условљавања која нигдје ни у Уставу ни у законима нису прописана и комплетна тракавица због почетка утакмице на нивоу БиХ траје већ седми мјесец.

Чињеница да се БиХ избламирала пред свим међународним институцијама, а нарочито онима из Брисела, којима шаље јединствене поруке да жели у Европску унију, не доноси јој ништа друго до поруке да ће на улазак у ту заједницу сачекати још дуго.

С друге стране, да у политици нема досљедности и да се у загрљају могу наћи љути противници показују коалиције којима свједочимо ових дана. По свему судећи, лидери СДА и СББ-а Бакир Изетбеговић и Фахрудин Радончић са једне стране, те некада страначке колеге Златко Лагумџија и Жељко Комшић заборавили су све отровне стријеле које су не тако давно упућивали једни другима, да би сада најавили да ће се наћи у заједничком загрљају, како кажу, “пробосанске репрезентације”. Да није ријеч ни о каквој борби за напредак земље него о чистом политичком профитерству и позицијама знају и птице на грани. Да ли ће ова рачуница откочити формирање власти тешко је рећи, али сасвим је сигурно да ће то зависити од тога да ли ће играчи у расподјели позиција бити задовољни својим дијелом колача.

С друге стране, још један парадокс који је већ одавно постао одредница ове земље је да се у БиХ као нигдје на свијету нерад дебело плаћа. Посланици и делегати су у протеклих седам мјесеци одржали само сједнице на којима су преузели мандате и тиме себи обезбиједили енормна примања. Сваки посланик и делегат су за свој вишемјесечни нерад у џепове инкасирали преко 30.000 марака на име плата, а остала примања и бенефиције вјероватно ни они не могу израчунати. Никоме од њих не пада на памет да се тих примања одрекну или да изгласају закон по којем би плате могли примати једино уколико раде, одржавају сједнице и доносе одлуке. Можда би их доношење једног таквог закона натјерало да се договоре и почну да раде. Будући да тога нема, исход и термин конституисања власти настављају се до даљег. Док се нешто не деси и ови замршени конци не почну да се отпетљавају сви они углас јединствено могу да говоре - “Бог да живи ову дембелију која се БиХ зове”.++

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана