Више од стотину предузећа у Српској под стечајем

Глас Српске 19.07.2007 00:00

Због дуговања према радницима, фондовима и осталим повјериоцима само у протекла два мјесеца покренуто десетак стечајева у предузећима, потврдили у републичком Удружењу стечајних управника

ЗБОГ дугогодишње неликвидности и неплаћања обавеза према радницима и држави, у више од стотину предузећа у Српској покренут је стечај. Колико је стање у привреди сложено потврђује податак да је само у посљедња два мјесеца стечај покренут у десет предузећа. Недавно је стечај покренут у бањолучким предузећима Робна кућа "Кастел", "Чајавец - Центар за квалитет" , "Парма трејд", као и приједорском "Aутотранспорту". У републичком Удружењу стечајних управника забринути су због неодговарајућих прописа који регулишу стечај. - У складу са закључком Народне скупштине Републике Српске, у јавну расправу упућене су Измјене и допуне Закона о стечају које би требало да понуде ефикасније и брже спровођење стечајева, у односу на постојећи закон - изјавио је нашем листу предсједник републичког Удружења стечајних управника Душан Ковачевић. Он је подсјетио да су представници ове асоцијације Влади и Народној скупштини доставили примједбе на постојећи Закон о стечају, који, како сматрају у Удружењу, није на најбољи начин ријешио проблем стечајева. Удружење стечајних управника замјера да стечајеви трају предуго, продаја некретнина и остале имовине предузећа у стечају веома је спора, стечајни управници немају одговараће ингеренције у свом раду, десет хиљада марака депозита који плаћају купци на стечајним лицитацијама је мало, нису ријешена питања хипотекарних задужења... - Извршни одбор Удружења стечајних управника сматра да у оквиру измјена и допуна Закона о стечају треба предвидјети да купци плаћају депозит вриједности 10 одсто од цијене понуђене за имовину предузећа - истакао је Ковачевић. Према његовом мишљењу, стечајни управници морају имати већа овлашћења у свом раду, како би што ефикасније могли да наплате имовину стечајног дужника. Из ових прихода исплаћују се повјериоци из вишег исплатног реда, у којем је најважнија исплата по шест плата радницима. Стечајни управници, истакао је Ковачевић, незадовољни су због пасивног односа свих повјериоца у предузећима која им годинама нису исплатила плате, као и доприносе пензијског и инвалидског осигурања. Повјериоци су обавезни да затраже покретање стечаја уколико им предузеће само неколико мјесеци дугује за плате и доприносе, а не да чекају и по неколико година када су фабрике потпуно обезвријеђене и продаја њихове имовине не може да обезбиједи значајније приходе. М. МИЛУНОВИЋ ПОВЈЕРИОЦИ Због одуговлачења са покретањем стечаја, стечајни управници углавном долазе у предузећа која су претворена у "привредна гробља" и у којима једва могу нешто да наплате из стечајне масе. У Удружењу стечајних управника оцјењују да је то главни разлог што стечајеви трају предуго и нису ефикасни у наплати потраживања према повјериоцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.