Лијечење здравства

Aлександар Сања Илић

Ефикасан здравствени систем је један од стубова сваке земље, а евиденције републичких институција показују да је у протеклим мјесецима урађено доста тога да би тај систем у Српској стајао на зеленим гранама и да би свим становницима на услузи били врхунски љекари.

Број пацијената и обољења се, нажалост, повећава из дана у дан. Чекаонице и ходници су махом пуни у здравственим установама у Српској, а та ситуације је видљива и изван њених граница.

Сви више грађана мора да због ових или оних проблема потражи помоћ стручњака. Некад се зна десити да рутинска контрола покаже да нешто није у реду, да су потребна додатна, компликованија испитивања, која су, у неким случајевима, била доступна само у клиничким центрима изван Републике Српске.

У Фонду здравственог осигурања Републике Српске располажу подацима да је током посљедње три године уведено 150 нових услуга у здравство РС и да је то знатно смањило слање пацијената у центре у региону и шире. То је за сваку похвалу, али надлежни морају бити свјесни да је улагање у систем процес који нема краја.

Ситуација је и даље таква да може и мора боље да би пацијенти знали да су, иако су се нашли у тешким данима, у сигурним и стручним рукама те да у свој муци која их је снашла могу да вјерују онима којима су повјерени.

Милиони марака су у протеклим годинама уложени у здравствени систем - од изградње нових болница до улагања у опрему, специјализације и слично. И то мора да буде настављено, јер савремено доба доноси са собом и бољке за које доскора нисмо знали, а које нас сада често убијају.

Српској су потребни стручњаци и зато се мора стално радити на едукацији оних који су одлучили да обуку бијеле мантиле и живот посвете свима који се нађу у болничким и клиничким ходницима. Од најмлађих до оних који су закорачили у позне године.

Требају нам стручни љекари и хирурзи да бисмо, у једну руку, и остали овдје, а не само стално слушали да нам се црно пише и да нашим “бијелим мантилима” не можемо вјеровати. Љекари нам требају и зато морамо да оне који желе да остану и задржимо у нашим домовима здравља, болницама и клиничким центрима. Посебно када је ријеч о махерима у својим областима, који знају како да спасе живот.

Јасно је да неке ствари не могу да се догоде или промијене преко ноћи, али то не смије да буде изговор да се никада и не остваре. Пуни ходници оних којима је љекарска помоћ потребна су свакодневни подсјетник да се мора стално радити да би био унапријеђен систем за добробит свих.

Посљедњи подаци Фонда здравственог осигурања Српске су за похвалу, али наше здравство још није излијечено. Потребно је ту још доста улагања да би болнице и домови здравља били то што треба да буду, а не мјеста гдје се још виде обриси прошлог вијека.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана