Стручњаци поводом игре “Момо”: Разговор и контрола најбољи начин заштите дјеце на интернету
Бањалука - Након злокобне интернет игрице “Плави кит”, најмлађе сада вреба нова опасност у видео-игри “Момо”, за коју се вјерује да може да буде смртоносна.
Према неким сумњама, ова игрица је повезана са смрћу дванаестогодишње дјевојчице у Аргентини, што је изазвало страх међу родитељима широм свијета.
Према писању свјетских медија, игрица почиње тако што кориснике изазивају да контактирају “Момо”, женску анимирану особу стравичног лика, за коју се сматра да је направљена по узору на хорор лутку јапанског умјетника Мидорија Хајашија. “Момо” се најприје појавила на Фацебооку, али се сада шири путем Њхатсаппа.
Слично као и у “Плавом киту”, дјеци се задаје серија изазова, а ако одбију да изврше било који од њих, на телефон им почињу стизати поруке у којима им се пријети смрћу.
Према мишљењу стручњака, најбитније је да дјеца остварују што бољу комуникацију са родитељима како не би дошло до оваквих ситуација и како би родитељи у сваком тренутку могли знати чиме се бави њихово дијете.
Саша Рисојевић, психолог из Бањалуке, сматра да код оваквих ствари које су потенцијално опасне по дијете, родитељи покушају доћи до одређених апликација путем којих би могли пратити и на тај начин заштитити своју дјецу.
“Претпостављам да творци таквих игрица дјецу таргетирају на начин да прате каквим је игрицама које дијете склоно. На примјер, да ли је неко склон игрицама у којима има насиља или игрицама такмичарског духа са одређеним бројем задатака”, истакао је Рисојевић за “Независне”.
Сматра да су главна мета она дјеца која имају најнижи ниво контроле од стране родитеља и која више времена проводе на друштвеним мрежама за игрице и на апликацијама тог типа, па су самим тим, како истиче, рањивија.
Додаје да и сам нарушен однос између дјетета и родитеља представља већу шансу да ће се дијете “упецати” на такву игрицу. Подсјетио је и на постојање плавог телефона, на који се, како истиче, могу јавити и дјеца и родитељи код оваквих и сличних проблема.
Срђан Рајчевић, директор Агенције за информационо друштво РС, истакао је да постоје апликације комерцијалног типа путем којих родитељи могу пратити шта дјеца отварају на интернету.
“Ове апликације раде на принципу удаљене контроле телефона, рачунара или неког другог уређаја повезаног на интернет”, казао је Рајчевић за “Независне”.
Најбољи начин заштите дјеце на интернету је, савјетује Рајчевић, разговор у смислу превенције, па тек онда техничке методе контроле прегледа садржаја који, како каже, може, али и не мора да буде ефектан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
