Промовисана књига “Споменко и Озрен”

Срна
Промовисана књига “Споменко и Озрен”
Промовисана књига “Споменко и Озрен”

Добој - У Добоју је вечерас представљена књига “Споменко и Озрен” аутора Милета Савића, која говори о петнаестогодишњем Споменку Гостићу, најмлађем борцу Војске Републике Српске погинулом у одбрамбено-отаџбинском рату, као и о љубави тог дјечака према планини Озрен и родном селу.

Савић, који је и аутор документарног филма “Споменко на вјечној стражи”, рекао је Срни да је књига објављена поводом 26 година од погибије Гостића 20. марта 1993. године у његовом селу на Озрену.

Истичући да ће приходи од књиге бити искориштени за подизање споменика најмлађем борцу Војске Републике Српске, који ће бити постављен у близини манастира Озрен у Петрову, Савић очекује да би то могло бити готово најкасније до марта идуће године.

Он је појаснио да је у књизи писао о пријератном животу људи на овим просторима, али и о Споменковој дјечачкој љубави према планини Озрен да би будући нараштаји научили шта значи бити добар и честит човјек, како се воле завичај, обичаји и отаџбина.

Савић је о Гостићу и његовом животу и погибији снимио запажени документарни филм “Споменко на вјечној стражи”, чији су дијелови вечерас приказани.

У оквиру вечерашње промоције књиге, стихове посвећене Споменку Гостићу, али и српској дјеци страдалој у добојском логору током Првог свјетског рата, читали су пјесници Милан Кузмић и Спасоје Тодић.

Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. године, а страдао је 20. марта 1993. године. Био је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске.

Он је 1992. године живио са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом и убрзо се нашло на првој линији фронта.

Мајка му је умрла на почетку рата, након чега је живио са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању такозване Армије БиХ.

Гостић се након тога пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, а потом је развозио храну борцима на првој линији фронта.

Обављајући повјерене задатке, једном приликом је упао у минско поље, гдје је лакше повријеђен, а једном је био и рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника бранио село.

У марту 1993. године, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

Обнову Гостићевог споменика организовали су чланови Удружења “Насљеђе” из Бијељине.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана