Пред екраном само сат времена дневно

nezavisne.com
Пред екраном само сат времена дневно
Пред екраном само сат времена дневно

Бањалука - Свјетска здравствена организација објавила је препоруку да дјеца млађа од пет година не би требало да проводе више од сат времена дневно пред екраном, а и стручњаци у РС апелују на родитеље да што више времена проводе с дјецом, како би она што мање била изложена негативним утицајима електронских уређаја.

“У потпуности подржавам препоруке Свјетске здравствене огранизације и сматрам да више од сат времена дјеца свакако не би требало да проводе за екраном и да све остало вријеме треба да проведу у игри, по могућности с родитељима”, нагласио је за “Независне” Бранислав Лолић, педијатар из Бањалуке, те додао да се одгој не може успјешно обавити без родитељске љубави и времена проведеног с дјецом.

Навео је да се многи родитељи недовољно држе ових препорука, али да је то, с обзиром на вријеме у којем људи раде и по два посла, сасвим разумљиво.

“Апелујем на родитеље јер ће им се сваки сат уложен у дијете вишеструко исплатити пошто неке препоруке УНИЦЕФ-а кажу да се улагање само једне марке у дијете друштву касније враћа осам пута”, појаснио је Лолић.

Упозорио је да се многе ствари које се пропусте, када је у питању одгој дјетета, у првих пет, а поготово у прве три године дјетињства, касније не могу надокнадити, односно врло тешко се могу исправити ако нису правилно постављене.

Саша Рисојевић, психолог у Центру за психотерапију и едукације “Круг”, рекао је за “Независне” да екрани првенствено негативно утичу на развој мозга.

“Долази до промјене неурона у мозгу, можданих структура, односно излагање дјетета екранима има сличан утицај по питању зависности као и дејство неких дрога попут хероина”, наглашава Рисојевић.

Навео је да много времена проведеног пред екраном, а не у интеракцији с другом дјецом, доводи до смањења њихових социјалних вјештина.

Истакао је да је у данашње вријеме однос родитеља и дјеце такође слабији, јер, како каже, поред тога што дјеца често имају телефоне у рукама, имају их и родитељи.

“Самим тим је њихов однос слабији и нема интеракције потребне за изградњу и социјалних вјештина код дјетета и односа који се гради на повјерењу, па послије, када је потребно да попричају с родитељима о неким стварима, они то не раде него посежу за интернетом, а сви знамо да тамо има ствари које нису тачне”, рекао је Рисојевић.

Упозорио је да зависност млађе дјеце од интернета и игрица представља све већи проблем, који се негативно одражава на развој мозга и неуронских структура.

Вања П. из Бањалуке, мајка трогодишње дјевојчице, казала је да је присиљена да дјетету често пушта цртане филмове на телефону, као и многи други родитељи, како би завршила бројне обавезе.

“Кад дођем с посла присиљена сам да јој пуштам цртане филмове на телефону како бих могла да поспремим кућу или да направим ручак. И кад нађем времена за игру она плаче и хоће поново телефон”, пожалила се она.

Стручњаци кажу да родитељи ако сматрају да њихово дијете проводи превише времена пред компјутером, телевизором, да игра игрице или је на интернету и друштвеним мрежама, а да не стиче никаква корисна знања, или да због времена проведеног за компјутером заостаје у школи, има слабије оцјене, што хитније уведу одређена правила, међу којима је и ограничено кориштење телефона и компјутера.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана