Почело обиљежавање Дана факултета на Палама

Срна
Почело обиљежавање Дана факултета на Палама
Почело обиљежавање Дана факултета на Палама

Пале - Обиљежавање Дана Филозофског факултета на Палама почело је вечерас у овој образовној установи промоцијом књиге “Ми знамо судбу - антологија српског пјесништва 20. вијека о националном страдању”, аутора Ранка Поповића.

Поповић је рекао да књига садржи српску поезију и обухвата вријеме Балканских ратова, Први и Други свјетски рат, увијек страдално Косово као пјесничка тема од 1945. године до данашњих дана, затим рат који је пратио распад бивше Југославије и на самом крају вијека, рат НАТО-а против Србије 1999. године.

Он је додао да је овом антологијом обухваћено више од 150 пјесника и око 300 пјесама.

“До самог склапања књиге трагао сам за пјесмама које говоре о злочинима у источној Србији, о страдању нашег свијета по логорима у Добоју, Жегару код Бихаћа и другим логорима, тако да сам се запитао да ли је иједан српски пјесник писао о томе. Њихова суштина је да су били први концентрациони логори у свјетској историји, који су плански отварани за уништавање једног народа”, нагласио је Поповић.

Према његовим ријечима, 20. вијек запамћен је по историји логора коју су креирали нацисти и совјетски комунисти, а о српском страдању од аустроугарске монархије нико није рекао ни ријеч.

Поповић је рекао да о националном страдању, нажалост, нема пјесама и у историји се о томе мало говори, те да је за њега био изазов да приреди књигу као једну врсту иницијалне каписле.

Професор на Филолошком факултету у Бањалуци Душко Певуља рекао је да је антологија професора Поповића драгоцјена књига коју су српска књижевност и српска антологичарска пракса дуго чекали.

“Књига је антологија српске поезије о националном страдању у 20. вијеку, који је обиљежен страдањима и сеобама. Посебно је важно што је издавач Друштво наставника српског језика и књижевности Републике Српске и што може иницирати идеју да се ови садржаји о националном страдању нађу у уџбеницима, библиотекама и постану саставни дио школског система, јер би она само тако имала смисла”, нагласио је Певуља.

Певуља је навео да је Поповић по свом антологичарском критеријуму и познавању српске поезије и националне књижевности направио обимну књигу која показује да ту меморијалну културу, којој Срби нису склони, српска поезија ипак чува на достојан начин и да је пјесничка ријеч најскупља, нарочито у сусрету са захтјевним темама попут националног страдања.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да је промоцијом ове антологије почела манифестација “Дани Филозофског факултета”, која ће трајати пет дана.

“Одлучили смо да започнемо овом антологијом која обухвата српско пјесништво и оно што је окарактерисало српски 20. вијек, а то су велика страдања и геноцид над српским народом, посебно на простору западно од ријеке Дрине”, истакао је Мастиловић.

Мастиловић је додао да се сутра очекује промоција дипломираних студената, магистара и мастера којих је више од 260, што говори о снази, величини и значају Филозофског факултета, који је највећа и најзначајнија организациона јединица Универзитета у Источном Сарајеву.

Ранко Поповић рођен је 1961. године у Залому код Невесиња. Школовао се у Сарајеву гдје је 1985. године дипломирао на Филозофском факултету. Магистрирао је 1990. године на Филолошком факултету у Београду, а 2005. докторирао у Бањалуци.

Запослен је на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци као редовни професор за предмет Српска књижевност 20 вијека.

Поповић је аутор књига “Завјетно памћење пјесме”, “Чин препознавања”, “Огледи о српском пјесништву”, “Хумор у Андрићевим романима”, “Огледи о српској прози 20. вијека”, “Горка ведрина Истока”, “Чланци и прикази”, “Педесет година позоришта Приједор”, а уређивао је и едицију Завода за уџбенике Републике Српске “Пјеснички избор”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана