Мјештани Агиног Села не желе “агу” у називу села

Илијана Божић
 Мјештани Агиног Села не желе “агу” у називу села
Мјештани Агиног Села не желе “агу” у називу села

Бањалука - Становници Агиног Села покренуће иницијативу за промјену назива овог насеља јер не желе да их то име сјећа на период турске владавине, који је, како су рекли, био погубан по српско становништво у том крају.

Предсједница Савјета Мјесне заједнице Агино Село Борка Радоњић рекла је “Гласу Српске” да иницијативу још нису упутили Градској управи, али планирају током ове године, чим усагласе приједлог новог имена села.

- Неколико пута подносили смо захтјев за промјену имена, али смо добијали негативан одговор. Исламска заједница није се слагала са нашим приједлогом, а нисмо наишли ни на подршку међународне заједнице и високог представника. Сматрамо да су ове године створени бољи услови за покретање тог питања - казала је Радоњићева.

Додала је да ће приједлог бити поднесен бањалучкој Скупштини и Градској управи, а мјештани се овај пут надају позитивном одговору. 

Први који је истраживао историју овог краја и поново актуелизовао питање промјене имена Агиног Села је историчар Раде Удовчић, који је овој теми посвети монографију “Од Козјака до Чемернице”. 

- Селу би много љепше пристајало име Радово, да се народ радује што је поред свих патњи и страдања опстао и остао у њему. Зашто да називом Агино Село чувамо успомену на аге и бегове као да су нам род рођени, а не црни експлоататори и сурови господари - упитао се Удовчић.

Екипа “Гласа Српске” у Агином Селу срела је бројне мјештане и сви редом подржали су ову иницијативу.

Миркан Зељковић, кога смо затекли испред куће, испричао је да је његов родни крај прије доласка Турака носио назив Поникне и Подчемерје јер је смјештено испод планине Чемернице. Он се нада да ће се овај назив и вратити. Његова комшиница Зорка Зељковић додаје да би село требало да се зове по неком од бораца који су животе изгубили у одбрани родне груде.

- Млади људи, који су везани љубављу за завичај, покренуће ову иницијативу поново. Треба да се враћамо коријенима, чувамо традицију и историју да би нам било боље - казала је Зора. 

Из прича житеља сазнајемо да је некада ту владао ага по којем је село добило име. Славиша Антонић је испричао да су из села током рата погинула три Горана, те да би нови назив могао бити и Гораново. Његова мајка каже да би можда требало да се зове Ново Село, како би тим именом означили почетак новог живота.

Колико су мјештани одушевљени идејом о промјени назива свједочи Светко Зељковић, који је казао да би потписао и сто докумената ако треба само да буде ријешено ово питање. 

- До сада смо предали десетак захтјева, али се није смјело или није могло промијенити име. Свака част Ради Удовчићу што је опет покренуо ово питање. Надамо се да неће бити великих трошкова у вези са документацијом. Турци су овдје владали много година, чинили свакакве зулуме и насиља и не желимо више да називом нашег мјеста чувамо сјећање на тај ружни период - каже Светко.

Удовчић

Монографија “Од Козјака до Чемернице” аутора Раде Удовчића говори о историји, култури, миграцијама, обичајима те начину живота становништва Агиног Села, од првих илирских насељавања до данас.

- Вријеме чини своје, тама заборава нас је преплавила. Открио сам да је 12 српских добровољаца из Агиног Села учествовало у Првом свјетском рату, на страни Србије. До прије 30 година они су били живи, али нико није забиљежио њихове приче ни имена - рекао је Удовчић.

Он је дошао и до сазнања да су учесници Првог свјетског рата из села ратовали под заставом Аустроугарске, али и да су муслимани из села Агићи, с усташким властима НДХ, извршили покољ око 70 Срба из Агиног Села. О томе, каже, свједочи 20 сачуваних записника из 1945. године.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана