Крвави Васкрс у Бијелом потоку вјечна опомена за Србе

Александар Стојановић
Крвави Васкрс у Бијелом потоку вјечна опомена за Србе
Крвави Васкрс у Бијелом потоку вјечна опомена за Србе

Бањалука - О злочину усташа у Бијелом потоку, када су маљевима и ножевима побили сав српски живаљ, ћутало се више од 50 година, а наша дужност и обавеза је да се окупимо на овом светом мјесту и да се сјећамо невино страдалих Срба.

Рекао је ово јуче савјетник у Одјељењу борачко-инвалидске заштите у Градској управи Бањалука Горан Шљивар на спомен-костурници Бијели поток током обиљежавања 77 година од крвавог Васкрса. Павелићеве јединице те крваве 1942. године нису поштедјеле ни дјецу, ни старе.

Још је рекао да је ћутање такође злочин, јер се настојало избрисати из колективног сјећања све што би подсјећало на страдање Срба.

- То вријеме је било вријеме страдања српског народа. Прије 77 година овдје су се чули јауци и ударци маља, а данас чујемо молитву свештенства и народа, чиме смо дјелимично исправили неправду према жртвама - додао је Шљивар.

Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава “Бијели поток” Бранко Милинковић рекао је да су усташе тог 5. априла убиле 54 житеља тог села.

- Крвави Васкрс јер вјечна опомена за Србе. Дан прије комшије из Дебељака рекле су да можемо бити мирни и да нам нико неће ништа урадити. Већ дан послије злочинци су кренули са крвавим пиром и без испаљеног метка убијали становнике - рекао је Милинковић.

Усташе су злочине извршавале маљевима, ножевима и бајонетима да се не би чуо пуцањ који би натјерао на бијег мјештане околних села.

- Мом брату од годину дана усташе су одсјекле главу и бациле је у траву. Не треба да мрзимо никог због овог злочина, али не смијемо никада заборавити. Док је Срба овдје, морамо обиљежавати овај дан - додао је Милинковић.

У име “братства и јединства” о овом злочину се ћутало више од пола вијека, а никад нико није одговарао, нити је донесена иједна судска пресуда.

Организатори и потомци жртава посебну захвалност су изразили Градској управи, Министарству рада и борачко-инвалидске заштите и СУБНОР-у који већ 17 година подржавају помен бјелопоточким жртвама.

- На овај начин су и наши преци васкрснули, а ми се надамо да ћемо се још дуго година окупљати у славу невино страдалих - поручили су из удружења.

Избјегли покољ

Становници села Џомбе, поред Бијелог потока, спасли су се од усташке злочиначке руке случајно, јер је мјештанин Бијелог потока Пејо Адамовић успио да побјегне и јави да су кољачи надомак села.

- Настала је права бјежанија. Сви из Џомба су на вријеме били обавијештени и кренули према Јаворанима и Крминама. На тај начин су избјегли покољ - рекао је Бранко Милинковић.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана