Превоз препрека друштвеном животу
Бањалука - Иако је Бањалука локална заједница која је много урадила да побољша квалитет живота особама с инвалидитетом, један од горућих проблема и даље су архитектонске баријере и немогућност коришћења јавног превоза, што директно утиче на недовољну укљученост ових особа у друштвену заједницу.
То их, кажу, онемогућава да се као и остали крећу по граду, траже посао, посјећују бројне културне и друштвене манифестације и слично.
Управо због тога је Оливера Мастикоса, која се годинама бори за бољи положај особа с инвалидитетом у друштву, покренула у новембру са члановима Хуманитарне организације “Партнер” пројекат “Бањалука - инклузивна заједница” с циљем да омогући равноправно и пуноправно кретање особа с инвалидитетом и тиме повећа укљученост у заједницу.
- Рјешавањем питања кретања особа с инвалидитетом добрим дијелом се рјешава питање њиховог учешћа у заједници, задовољавања личних потреба, али и политичког учешћа, што је директно везано за даље унапређење положаја ове друштвене групе - казала је Мастикоса, која је координаторка пројекта.
Да немогућност коришћења градског превоза представља изразито велики проблем за особе с инвалидитетом навела је и Душица Липовац, која је такође члан Хуманитарне организације “Партнер”.
- Постоји само један такси у граду који је оспособљен да вози особе с инвалидитетом и он ради до 19 часова. Такође, често се дешава да возачи градског превоза неће да спусте рампу како би особе с инвалидитетом могле да уђу у аутобус, па се често дешава да кажу путницима да унесу колица у аутобус. Та чињеница говори много о томе колико је особама с инвалидитетом отежано коришћење градског превоза и колико смо изоловани умјесто да будемо укључени у све друштвене активности - рекла је портпаролка и члан удружења “Партнер” Душица Липовац.
Да положај особа с инвалидитетом у граду и цијелој БиХ није на задовољавајућем нивоу потврдио је директор Савеза обољелих од дистрофије и сродних болести у РС Зоран Добраш.
- Највећи проблем је у недостатку системских рјешења, све мјере које се предузимају су краткорочне и немају дугорочни ефекат. Када је ријеч о приступачности и архитектонским баријерама, постоје помаци и Бањалука је у том контексту урадила више у односу на друге градове - рекао је Добраш.
Истиче да друштво има погрешну свијест и погрешан приступ особама с инвалидитетом и да се о потешкоћама са којима се оне сусрећу прича углавном 3. децембра, на Међународни дан особа са инвалидитетом.
Обука возача
У хуманитарној организацији “Партнер” казали су да су највеће препреке предрасуде.
- Јавни превоз који је главни предмет покренутог пројекта је недоступан највише због предрасуда па се не поштују уговори који су потписани са градом. Тим уговорима превозник је обавезан да аутобусе прилагоди особама с инвалидитетом. Постоји 106 приступачних аутобуса, али се тешко то примјењује у пракси. Кроз пројекат планирамо и обуку возача за рад с особама с инвалидитетом, као и доношење плана побољшања приступачности да бисмо искористили постојеће капацитете - рекла је Оливера Мастикоса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
