Сара разњежила и најтврђа срца

Ријеч је о међународном надметању у писању за младе са темом "Замисли да си писмо које путује кроз вријеме. Коју поруку желиш да пренесеш својим читаоцима", у организацији Свјетског поштанског савеза. Маштовита, перспективна, емотивна, спремна да свима помогне Сара Кнежевић омиљена је у ођељењу осми два, а ова награда дошла је као круна досадашњег рада и склоности ка писаној ријечи. Писмом, којим је поручила да тлачење и искоришћавање животиња мора да престане, разњежило би и најтврђа срца.

- Ниједно живо биће на свијету не заслужује патњу, а поготово животиње. То су недужна бића и не смију бити израбљивана. Имам кућног љубимца, мачка Станислава и о њему водим рачуна, али заузврат добијам неизмјерну љубав и срећу. Кроз ово писмо ја гледам и себе и свог љубимца са којим мој дан почиње и завршава - казала је Сара Кнежевић.

Њена омиљена књига "Црни љепотан" била јој је водиља кроз побједнички рад у којем је описала како треба да се опходимо са животињама. Овој свестраној ђевојчици одбојка је омиљени спорт и члан је и литерарне секције, а себе би вољела да види у улози пјесникиње.

- Почаствована сам што сам добитник ове награде, а поред родитеља који су поносни на мене и моји другари из разреда радују се овом успјеху - рекла је Кнежевићева.

У успјех талентоване Саре убијеђена је и наставница Тања Весељак-Павичар, која каже да је ова ученица показала квалитет, а до изражаја је дошла и њена маштовитост.

- То сам запазила у конкуренцији осталих писама у нашој школи, по маштовитости и креативности била је другачија од осталих - каже наставница српског језика и књижевности.

Задовољство није крила ни директорица најбројније основне школе у РС Дарија Мићић, истичући да је ријеч о одличној ученици која квалитете показује на сваком кораку, а пођеднако је добра и у математици и српском језику.

- Сара нас представља не само у оквиру такмичења градских школа, него и шире и веома смо срећни због ње. Сваке године биљежимо бројне успјехе наших ђака на разним такмичењима, на шта смо поносни - казала је Мићићева.

Дио писма

Мој најсрећнији тренутак у овом дугом путовању десио се прије двије године. Истог тог топлог љетног дана у двориште ђевојчиице неко је оставио беспомоћно маче. Пружила му је руку подршке и увела га у свој топли дом. Он је данас дио њеног живота и њен кућни љубимац који се зове Станислав. Дјевојчица га храни, његује и штити, заузврат од тог малог бића добија љубав која је непроцјењива и незамјењива у њеном животу. Да је само ова љубав резултат мог дугог путовања, опет бих на њега кренуо, јер знам да је таква веза између човјека и животиње вриједна труда.

Дио писма 2

Некако сам код људи успио пробудити свијест да је важнији живот свих ових створења од мале користи која се добије од китове масти, слонових кљова, тигрове коже или носороговог рога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.