Некадашњи ђаци Учитељске школе након пола вијека поново у кецељама

 Некадашњи ђаци Учитељске школе након пола вијека поново у кецељама 10.06.2019 14:56 | Јелена Станић

Бањалука - Матуранти који су Учитељску школу у Бањалуци завршили давне 1969. године, у суботу су обиљежили вриједан јубилеј, 50 година матуре.

Матуранти су се окупили у дворишту некадашње Учитељске школе, а данашњег Природно-математичког факултета. Један од њих је и бивши новинар и уредник “Гласа Српске” Пантелија Матавуљ.

- Окупили смо се да нас сјећање мине, да се преброје сиједе главе, да се препознају другови и другарице из школске клупе и да се још једном присјетимо дружења и школских дана - казао је Матавуљ.

Граја је испунила двориште старе Учитељске школе, али овога пута то нису били неискусни матуранти, него усхићени учитељи, професори, наставници, педагози, који су препричавали догодовштине и несташлуке. Здравко Јовић, који је након матуре уписао студије и постао професор историје и географије, присјетио се како су тада предавачи тежили да од ученика створе свестране и образоване личности.

- Професор логике је био страшан стручњак. Он је могао да проникне у суштину. Гледа те и послије пет минута о теби може да исприча све. Позна те у мали прст. То се данас ријетко среће - присјетио се Јовић и додао да се тад тачно знало ко је најбољи, а ко најбржи. У њиховом одјељењу то је био Јеленко Бојић, који је касније радио као професор психологије у бањалучкој Гимназији.

Своју срећу није крила ни Анкица Смиљчић, која је предавала разредну наставу “пилићима” у Ивањској, како је назвала своје ученике. Иако у пензији и данас прати дешавања у просвети.

- Промијенили су се и наставници и ученици. Прилагодили бисмо се ми стари дјеци, али они нама не би сигурно - каже Смиљчић и додаје да у сваком занимању има залуталих, али да и данас има и те­ како квалитетних кадрова.

Поштовање школи, знању, професорима и колегама, неки од њих су исказали дошавши обучени онако како су некада долазили у школу - у кецељама.

- Дошли смо у кецељама, да се присјетимо како је некада било. Лијепо је видјети шта је вријеме урадило од људи и присјетити се како је некад било - каже Даница Грујић-Ревић.

Након окупљања, у учионици су минутом ћутања одали поштовање професорима и колегама који више нису међу живима. Након тога, почео је школски час, на којем су се присјећали срећних школских дана. Славље су наставили у ресторану, а свака матуранткиња добила је по ружу. Весели матуранти славље су завршили пјесмом “ Пријатељи драги, гдје сте”.

Враголани

Матуранти су се присјетили својих несташлука, а како кажу, иако су професори били строги и захтијевали дисциплину, знали су бити и враголани.

- Знали смо преварити професора и побјећи у биоскоп. Неријетко смо тамо знали срести управо оног са чијег часа смо побјегли - кроз смијех се присјећају некадашњи ученици.  



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица