Кошуље са змијањским везом модерне у Америци

Без обзира на то из које земље долазе, многи страни гости, осим лијепих успомена, из града на Врбасу желе да понесу и нешто што ће их подсјећати на незаборавне дане, а међу предметима који први нестају са полица јесу и сувенири са мотивима Храма Христа Спаситеља, џамије Ферхадије те чутурице са ракијом. Веома су тражене и луткице у народној ношњи, а кошуље са змијањским везом завршиле су чак и на другом континенту.

- Традиционално, сваке године један туриста из Лондона дође код нас и покупује све кошуље са народним мотивима и везовима. Недавно је један младић из Америке, чим је угледао памучну кошуљу са народним везом, тражио да је купи не питајући за цијену. Казао је да ће је радо носити у својој земљи - рекла је Мирјана Палија из Етно-галерије “Дуга”.

Она прича да им долазе људи из разних дијелова свијета и да странци често траже да им прича о нашој традицији и настанку ношњи и сувенира.

- Желе да чују више о љепотама наших културних споменика, ношњи и везова које први пут виде на сувенирима. Све их домаћински дочекамо уз кафу и ракију, причамо им о нашој давној прошлости и временима за која се вежу сувенири - рекла је Палија и додала да  има много заинтересованих који желе да науче ткати те израђивати традиционалне везове. Она наглашава да већина туриста највише цијени аутентичне ручне радове.

С пуно љубави сувенире израђује Маринко Шолак, који каже да се захваљујући туристима љепоте бањалучких културних споменика, традиционална народна одијела и слике Врбаса могу видјети у свим крајевима свијета.

- Велико ми је задовољство да на тај начин представим наш град, наш народ и традицију. Најбоље се продају мали дрвени дајаци и камене макете тврђаве Кастел, а туристи се највише обрадују када чују да то све ручно израђујем - каже Шолак.

Он додаје да су му најбољи купци “наши људи” који одлазе у иностранство.

- Они свој родбини, познаницима или пословним партнерима желе да однесу неки аутентичан поклон. Често се одлучују за сувенире, који свједоче о нашој прошлости и културном насљеђу - казао је Шолак.

Продавац из књижаре и галерије “Ризница” Предраг Дамјановић сматра да туристи, нажалост, нису довољно упућени гдје могу да купе сувенире.

- Туристи често случајно набасају на наше сувенирнице и кад уђу не излазе сатима. Недавно је организовано дошла група Кинеза која је више од сат остала у радњи разгледајући - казао је Дамјановић.

Истакао је да су му припадници ЕУФОР-а из Латинске Америке постали чести гости откако су видјели нашу српску шајкачу с грбом. Скоро сваки пут кад иду кући купе по једну, а воле и да понесу плоску и чокањчић за ракију. Понекад, богами, са мном и попију коју “љуту” и уз чашицу пропитују о нашој ношњи, традицији. Желе да знају шта представљају шајкача и грб и зашто су баш такви - казао је Дамјановић и додао да мало који странац одбије манастирску ракију.

У радњи “Сувенир” кажу да посјетиоци највише купују шоље за кафу, макете Ферхадије, мараме и вјерску литературу.

- Сувенири које продајемо направиле су занатлије из Бањалуке, бакарне предмете добијамо из Бугојна, а мали дио робе је из Турске - каже продавачица.

Младен Шукало из ТОБЛ-а истакао је да је покренута промоција званичног сувенира града.

• Циљ нам је био подстрек умјетницима и занатлијама да не напусте традицију израде сувенира - рекао је Шукало и додао да је сваке године све више сувенира који подсјећају на крајишку љепотицу.

Кестен и дајак

Стручна сарадница ТОБЛ-а Слађана Голић казала је да су туристима примамљиви сувенири позлаћени кестен и стаклени дајак.

- У претходној години продали смо два позлаћена кестена по цијени од 174 КМ и четири стаклена дајака, а сваки од њих је коштао 228 КМ. До сада смо у овој години продали два стаклена кестена - рекла је Голићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.