Цијену искључења гријања плаћају сви

Срна
Цијену искључења гријања плаћају сви

Бањалука - Прије него што донесу коначну одлуку о напуштању система даљинског гријања и преласку на неки од алтернативних метода загријавања, потрошачи у објектима колективног становања треба да буду свјесни могућности, али и ограничења свог животног простора, сматра струка.

Ово се посебно односи на оне зграде у којима није предвиђен други метод загријавања осим оног путем даљинског гријања.

Те могућности и ограничења израчунали су стручњаци и градитељи и уврстили их у документацију објекта, па би прије интервенције требало провјерити и бити сигуран да она неће нарушити безбједност или функционалност система код осталих станара.

То ће им на крају бити и обавеза кроз прописане техничке услове, који морају бити испуњени како би процедура била успјешно окончана.

Милорад Вучковић, стручњак из области противпожарне заштите, каже како електроинсталације у старијим зградама углавном нису пројектоване за непредвиђене потрошаче попут електрокотлова или термоакумулационих пећи па њихова употреба може да оптерети систем до те мјере да постоји реална опасност од пожара.

“Оптерећење мреже доводи до загријавања инсталација, а с тим се опасност од пожара повећава. Уз то многе зграде немају довољан број апарата за почетно гашење пожара, а хидрантске мреже су углавном неисправне, тако да то угрожава безбједност објекта, али и станара”, каже он.

Он сматра како станари прије него што дају сагласност свом комшији да се искључи са топлификационе мреже морају имати у виду да су такве појаве реалне те да нико нема право да нарушава електропројекат без сагласности пројектанта, јер се на тај начин у питање доводи сва пројектна документација.

Додаје како велики опрез треба имати и ако се стан загријава на чврсто гориво, дрво, с обзиром на веома лошу контролу исправности димњака, а који се готово и не чисте.

Александра Зечевић, инжењер машинства с искуством у пројектовању машинских инсталација, каже како у случајевима када се један од станара искључи са мреже, онај до њега готово сигурно може рачунати да ће имати лошије гријање.

Каже како се приликом пројектовања објекта он посматра као цјелина, гдје између станова нема термичке изолације.

“Приликом пројектовања рачунамо колико је за један стан потребно енергије како би се у њему одржавала температура од 20 степени, с тим да рачунамо и да се у стану поред одржава иста та температура. Уколико то није случај и уколико је она мања, природно ће доћи до прелаза топлоте и кориснику који плаћа топлотну енергију биће нарушена угодност, јер ће овај други који више не плаћа преузети дио те енергије”, казала нам је Зечевићева.

Иначе, када је Бањалука у питању, поступак искључења са топлификационог система је дефинисан Одлуком о општим условима за производњу, испоруку и кориштење топлотне енергије.

Многи се слажу како је до доношења одлуке, која је у градској скупштини усвојена у јануару ове године, у овом дијелу владао прави мали хаос.

Под претпоставком да се ова одлука поштује, до горенаведених проблема не би смјело ни доћи с обзиром на то да се од оног ко жели да се искључи тражи да задовољи техничке услове који су прилично захтјевни.

Тако се, на примјер, од потрошача на двоцијевном систему гријања тражи израда главног пројекта од стране овлаштеног пројектанта, гдје се недвосмислено мора доказати како то техничке могућности објекта дозвољавају, да се не угрожава квалитет топлотне енергије, стандард и сигурност других корисника услуге и да не постоји негативан утицај на животну средину.

Такође, од свих станара је неопходно добити писмену сагласност за издвајање из топлификационог система.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана